I ove zi­me, kao i mno­gih pret­hod­nih, ri­bo­lov­ci iz ra­znih de­lo­va Sr­bi­je pe­ri­o­dič­no su hr­li­li u Go­lu­bac čim bi se pro­ču­lo da je ba­bu­ška po­če­la in­ten­ziv­ni­je da se ja­vlja u jed­noj od dve­ju ma­ri­na ili u nji­ho­voj bli­zi­ni. Ali bi­lo je i onih ko­ji ni­su bi­li to­li­ko str­plji­vi, već su na kult­ne te­re­ne od­la­zi­li on­da ka­da bi ugra­bi­li ma­lo slo­bod­nog vre­me­na

Če­sto se mo­že ču­ti ka­ko su u ri­bo­lo­vu naj­jed­no­stav­ni­ja re­še­nja naj­bo­lja. To, me­đu­tim, ni­je baš uvek tač­no, bar ne u pot­pu­no­sti. Je­dan od iz­u­ze­ta­ka od tog pra­vi­la su si­ste­mi sa fi­der gu­mom, ko­ji su bez sum­nje za lov krup­ni­je ri­be fi­nim si­ste­mi­ma bo­lji od onih bez nje. U ovom tek­stu sa­zna­će­te zbog če­ga su još do­bri i ko­je va­ri­jan­te po­sto­je.

Va­ra­li­ča­re­nje štu­ke kod nas i u skan­di­nav­skim ze­mlja­ma ne raz­li­ku­je se sa­mo po pro­seč­noj ve­li­či­ni ri­ba ko­je se hva­ta­ju, već i po ve­li­či­ni va­ra­li­ca i sna­zi pri­bocra ko­ji se ko­ri­sti. Za­ni­mlji­vo je da, pri tom, oni ko­ji ju­re krupne štu­ke dobijaju i ve­li­ki broj ri­ba ka­kve nastanjuju naše vode, a ima­ju ve­li­ke šan­se da iz­va­de sva­ku gr­do­si­ju, ko­ja bi verovatno uspela da se oslo­bo­di kad bi do­šla na ma­lu va­ra­li­cu i sla­bi­ji kom­plet

Sa evi­dent­nim opa­da­njem broj­a smu­đeva u ve­ći­ni na­ših vo­da, pa i u Sa­vi, lov krup­nih ko­ma­da po­sta­je sve te­ži i sve iza­zov­ni­ji. To se vi­de­lo i po­čet­kom ove zi­me, ka­da je na ne­kad iz­u­zet­no pro­duk­tiv­nim te­re­ni­ma u do­njem to­ku ove re­ke bi­lo po­treb­no mni­o­go tru­da, zna­nja i tra­ga­nja da bi se do­šlo do ulo­va. A na sve to na­do­ve­za­lo se u udar­nom pe­ri­o­du i čud­no po­na­ša­nje ove ce­nje­ne gra­blji­vi­ce

Sve je vi­še ri­bo­lo­va­ca ko­ji se ne za­do­vo­lja­va­ju ko­ri­šće­njem ku­pov­nih pri­ma­ma, već im do­da­ju raz­ne sa­stoj­ke ka­ko bi im pro­me­ni­li ka­rak­te­ri­sti­ke na na­čin naj­pri­me­re­ni­ji kon­kret­nim uslo­vi­ma ri­bo­lo­va. Za­hva­lju­ju­ći to­me ra­ste i pro­da­ja lo­mlje­nog i mle­ve­nog kek­sa, na­mir­ni­ce ko­ju ra­do je­du ne sa­mo lju­di nego i mno­ge ri­be

Du­gi te­le­sko­pi sa vo­đi­ca­ma ne­za­o­bi­la­zan su deo pri­bo­ra plov­ka­ro­ša sa ve­li­kih re­ka ko­ji pe­ca­ju vo­žnjom plov­ka, a do­sta se ko­ri­ste i na ve­li­kim i du­bo­kim sta­ja­ći­ca­ma. Bo­lo­nje­zi­ma, ka­ko se ta­kvi šta­po­vi če­sto na­zi­va­ju, hva­ta­ju se mir­ne ri­be svih ve­li­či­na, od ka­u­gle­ra i sit­nih bo­dor­ki, do ka­pi­tal­nih tol­sto­lo­bi­ka i ša­ra­na, i sko­ro da ne­ma plov­ka­ro­ša ko­ji ne­ma bar ne­ki ta­kav štap. Ali mno­gi iz nezna­nja pri ru­ko­va­nju bo­lo­nje­zi­ma gre­še, što če­sto mo­že i sku­po da ih ko­šta