Ve­ro­vat­no ne po­sto­ji lju­bi­telj lo­va ci­pri­ni­da ko­ji vo­li da mu na mam­ce na­me­nje­ne ba­bu­ški i be­loj ri­bi sva­ki čas uda­ra­ju sit­ni cver­gla­ni. Za­to i je­su po­pu­lar­ni te­re­ni na kojima te bo­dlji­ka­ve na­pa­sti ne­ma ili je ima ma­lo. Me­đu­tim, ne­kad ame­rič­ko pa­tu­lja­sto som­če poč­ne da uda­ra kao lu­do na vo­di na ko­joj ga ne oče­ku­je­mo. Baš to de­ša­va­lo se sre­di­nom ma­ja na DTD ka­na­lu kod Kaj­ta­so­va, a naš sa­rad­nik i nje­gov ko­le­ga jedva su na­šli na­čin da ipak pe­ca­ju ono zbog če­ga su do­šli

Od tzv. sit­nog pe­ca­ro­škog pri­bo­ra ko­ji se mo­že ku­pi­ti u ki­ne­skim rad­nja­ma ve­štač­ki mam­ci su mo­žda i naj­u­po­tre­blji­vi­ji. Na­rav­no, ne svi, jer i tu ima mno­go to­tal­nog bo­fla, ali onaj ko zna da bi­ra na­ći će i ne­ke vo­ble­re, si­li­kon­ce i me­tal­ne va­ra­li­ce (pre sve­ga ka­ši­ke) ko­ji bi, na­kon oba­ve­zne za­me­ne al­ki­ca i udi­ca, mo­gli da do­ne­su ri­bu. Slič­no sto­je stva­ri i sa gar­de­ro­bom i sa tzv. pra­te­ćom opre­mom – ko otvo­ri če­tvo­re oči i obra­ti pa­žnju na naj­če­šće sla­be tač­ke mo­že i da pro­fi­ti­ra

Pro­le­će ni­je uvek ide­a­lan pe­riod za ri­bo­lov na Ta­mi­šu, jer zbog to­plje­nja sne­ga na Kar­pa­ti­ma vo­do­staj po­ne­kad ne­de­lja­ma bu­de iz­u­zet­no vi­sok, a pri­stup vo­di ve­o­ma ote­žan. Ovog ma­ja, me­đu­tim, na sre­ću ri­bo­lo­va­ca, si­tu­a­ci­ja je bi­la ne­što bo­lja. Ni­vo re­ke je­ste osci­li­rao, ali se ipak mo­glo pe­ca­ti na mno­gim de­lo­vi­ma, pa i na po­pu­lar­nom ke­ju u Pan­če­vu, na kom su fi­de­ra­ši ma­sov­no lo­vi­li i če­sto do­bro pro­la­zi­li

Ne­ma iole is­ku­sni­jeg ri­bo­lov­ca kom se ni­je de­si­lo da ode na ne­ko iz­gled­no me­sto na­kon te­melj­nih pri­pre­ma i vra­ti se raz­o­ča­ran jer ri­ba ni­je bi­la ak­tiv­na ni iz­bli­za ono­li­ko ko­li­ko se na­dao. Ova pri­ča pot­pu­no je su­prot­na to­me, budući da je na ne­po­zna­tom te­re­nu, uz do­sta im­pro­vi­zo­va­nja, ostva­ren iz­u­ze­tan ulov

Odav­no su pro­šla vre­me­na ka­da mal­te­ne ni­šta u ri­bo­lo­vu ni­je bi­lo lak­še ne­go na­pu­ni­ti ču­var­ku ba­bu­škom. Te­re­ni ko­ji če­sto da­ju ve­li­ki broj krup­nih ko­ma­da mo­gu se u ce­loj Sr­bi­ji iz­bro­ja­ti na pr­ste jed­ne ru­ke, a na ve­ći­ni vo­da po­treb­no je po­do­sta se po­tru­di­ti i da bi se uspe­šno hva­ta­le ri­be od tri­sto­ti­nak gra­ma. Naš sa­rad­nik iz Ni­ša ovog pro­le­ća je pro­na­šao for­mu­lu za uspeh.

Sta­ra iz­re­ka da ni­ko ni­je do­volj­no bo­gat da ku­pu­je jef­ti­ne stva­ri u ve­li­koj me­ri va­ži i za ri­bo­lov­ni pri­bor ko­ji se mo­že pro­na­ći na na­šim pi­ja­ca­ma i u ki­ne­skim pro­dav­ni­ca­ma raz­ne ro­be ši­ro­ke po­tro­šnje. Ka­ko se sna­ći u tom mno­štvu i mo­že li se u go­mi­li bo­fla pro­na­ći i ne­što što je jef­ti­no a upo­tre­blji­vo?