Pr­vi deo je­se­ni je pri kra­ju, a uslo­vi za lov smu­đa na ­Du­na­vu, Sa­vi i Ti­si su i da­lje iden­tič­ni let­njim, pa ni­je čud­no što su ulo­vi ve­ći­ne ri­bo­lo­va­ca skrom­ni. Na bo­lje re­zul­ta­te mo­gu tre­nut­no ra­ču­na­ti sa­mo oni ko­ji su iz­ra­zi­to upor­ni i sprem­ni da pri­stup u pot­pu­no­sti pri­la­go­de okol­no­sti­ma

U pe­ri­o­du pred pr­ve ja­če mra­ze­ve, be­la ri­ba na Dri­ni ume da bu­de vr­lo ak­tiv­na i ras­po­lo­že­na za je­lo. Ali, da bi se ostva­rio us­pe­šan ulov, ni u ta­kvim uslo­vi­ma ni­je do­volj­no sa­mo iza­ći na do­bro me­sto. Po­treb­no je i oda­bra­ti pra­vu pri­ma­mu, tak­ti­ku i ri­tam hra­nje­nja, te ta­ko uklo­pi­ti pri­bor da ma­mac po­nu­di­mo na ide­a­lan na­čin. A ka­da se sve to ura­di ka­ko tre­ba, uspeh te­ško mo­že da iz­o­sta­ne

Čak i na na­šim vo­da­ma, na ko­ji­ma je ri­ba po pra­vi­lu uvek mno­go bo­lje ra­di­la ju­če i na ko­ji­ma pro­se­čan ri­bo­lo­vac uglav­nom ima sve ma­nje šan­se da do­đe do tro­fej­nog ulo­va, de­si se da ka­pi­tal­na jedinka uda­ri baš on­da ka­da pe­ca­roš že­li da se to de­si. Šta­vi­še, ne­ka­da se ja­ve i dve!

Su­o­če­ni sa ne­za­pam­će­nom na­je­zdom ni­kad broj­ni­jih »pe­še­va« u do­njem to­ku Sa­ve, od ko­jih se pre­ko da­na prak­tič­no ne mo­že pe­ca­ti, po­je­di­ni naj­za­gri­že­ni­ji be­o­grad­ski fi­de­ra­ši po­če­li su da na re­ku iz­la­ze tek pred mrak i da lo­ve u pr­vim noć­nim sa­ti­ma. To ni pr­vih da­na je­se­ni, ko­li­ko god vre­me bi­lo le­po, ni­je baš pri­jat­no zbog hlad­no­će i vla­ge ko­ja se uvla­či u ko­sti, ali mo­že bi­ti efi­ka­sno

Lov sit­nih ci­pri­ni­da fi­der teh­ni­kom na Sa­vi umno­go­me za­vi­si od ni­voa vo­de i ten­den­ci­je vo­do­sta­ja. Ka­da uslo­vi ni­su do­bri, de­ša­va se da ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca mu­ku mu­či i da se upi­še. Ali si­ste­ma­tič­ni i do­bro pri­pre­mlje­ni fi­de­ra­ši i u te­škim si­tu­a­ci­ja­ma naj­če­šće na­đu re­še­nje, kao što je to ovog pu­ta us­peo da uči­ni naš stal­ni sa­rad­nik

Ša­ran je jed­na od naj­o­mi­lje­ni­jih ri­ba pe­ca­ro­ši­ma sa Ta­mi­ša. Mno­gi od njih lo­ve sa­mo tu po­pu­lar­nu vr­stu i u sta­nju su da zbog nje pro­ve­du i tro­ci­fren broj da­na kraj re­ke, spa­va­ju­ći u čam­cu ili ša­to­ru i sva­ko­dnev­no hra­ne­ći me­sto. Je­dan od ta­kvih po­sve­će­ni­ka, Zden­ko Mar­ko iz Ko­va­či­ce, pre ne­ko­li­ko da­na do­bio je ne­ve­ro­vat­nu na­gra­du za svo­ju upor­nost, a re­ci i ri­bi uz­vra­tio je iz­u­zet­nim ge­stom