Kra­jem ma­ja, kao i uvek pred po­če­tak se­zo­ne lo­va ša­ra­na, na­šoj re­dak­ci­ji se ja­vi­lo ne­ko­li­ko či­ta­la­ca ko­ji do sa­da ni­su pe­ca­li na boj­li­je, sa mol­bom da ob­ja­vi­mo je­dan tekst o pra­vlje­nju tog pro­ve­re­no lov­nog mam­ca u kuć­noj re­ži­ji.

Kao i ogrom­noj ve­ći­ni ko­le­ga, pe­ca­nje je i me­ni ho­bi, ko­jim se ba­vim u slo­bod­no vre­me, a na vo­du iz­la­zim ka­da mi po­slov­ne i dru­ge oba­ve­ze do­zvo­le. Za­to i ne mo­gu mno­go da bi­ram, tj. da idem u ri­bo­lov on­da ka­da su tem­pe­ra­tu­re vo­de, ni­vo, pro­zir­nost vo­de i vre­men­ske pri­li­ke ide­al­ni, već on­da ka­da mi se uka­že pri­li­ka.

U ne­de­lju, 9 ju­na po pod­ne Pre­drag Ba­ta Be­ro­nja i ja smo čam­cem iza­šli na Du­nav, da pro­ba­mo da uhva­ti­mo ne­kog smu­đa. Ka­ko u pret­hod­nih mje­sec da­na ni­smo lo­vi­li na ovoj ri­je­ci i ni­smo ima­li svje­že in­for­ma­ci­je o to­me da li se po­me­nu­ta gra­blji­vi­ca ja­vlja i gdje, po­ni­je­li smo po dva va­ra­li­čar­ska kom­ple­ta raz­li­či­te sna­ge.

Obil­ne ki­še u dru­goj po­lo­vi­ni ma­ja do­ve­le su do dru­gog pro­leć­nog po­ra­sta vo­do­sta­ja Mla­ve i de­li­mič­nog za­mu­će­nja vo­de u do­njem to­ku ove re­ke, na te­re­ni­ma na ko­ji­ma naj­če­šće va­ra­li­ča­rim kle­na. Na sre­ću, čak ni če­sti plju­sko­vi ni­su iza­zva­li du­go­traj­ni­ju po­mu­tu, pa su uslo­vi za ri­bo­lov po­čet­kom ju­na bi­li po­volj­ni, a ja sam po­sle pe­to­me­seč­ne pa­u­ze pun ela­na do­če­kao pri­li­ku da se nad­mu­dru­jem sa »gla­vo­nja­ma«.

U Ri­bo­lo­vu br. 277 smo pred­sta­vi­li du­nav­ski re­vir u sr­cu srp­ske pre­sto­ni­ce, tj. po­tes na de­snoj oba­li, ko­ji se pru­ža od ma­ri­ne Dor­ćol do ušća Sa­ve. Ovo­ga pu­ta opi­sa­će­mo još je­dan te­ren prak­tič­no u sa­mom cen­tru Be­o­gra­da, a ko­ji se na­sta­vlja na po­me­nu­ti deo Du­na­va – oko jed­nog ki­lo­me­tra du­gu de­o­ni­cu de­sne (»be­o­grad­ske«) oba­le Sa­ve, od ušća do Bran­ko­vog mo­sta.

U vre­me po­čet­ka ak­tu­el­nog po­ra­sta Du­na­va, od­lu­čio sam se da sa pri­ja­te­lji­ma Igo­rom, Dra­žom i nje­go­vim si­nom Mar­kom odem na Ko­sto­lač­ki du­na­vac, vo­du na ko­ju ni ve­ći na­do­la­sci re­ke sko­ro uop­šte ne uti­ču, za­hva­lju­ju­ći to­me što se na tom de­lu Du­na­va u ve­li­koj me­ri ose­ća uti­caj ra­da đer­dap­skih elek­tra­na.