Ban­dar (gr­geč) ima ve­li­ke oči i ve­li­ka usta. Te dve jed­no­stav­ne či­nje­ni­ce ne­dvo­smi­sle­no nam go­vo­re da je ta ri­ba gra­blji­vac ko­ji se ve­li­kim de­lom osla­nja na svoj od­li­čan vid da bi pro­na­šao plen i uhva­tio ga. Kao i osta­li ri­blji pre­da­to­ri, ka­da do­volj­no po­ra­ste, i on se pre­te­žno hra­ni je­din­ka­ma sit­nih vr­sta ri­be ili mla­đi onih krup­ni­jih. A da bi­smo ga uspe­šno pe­ca­li, pod­jed­na­ko je va­žno da što vi­še zna­mo o to­me či­me se hra­ni i ka­da, gde i ka­ko lo­vi

Fi­der teh­ni­kom se lo­ve ri­be ra­znih vr­sta, ve­li­či­na i pre­hram­be­nih na­vi­ka, pa ni­je ni­ma­lo ne­lo­gič­no što se u ovom vi­du ri­bo­lo­va ko­ri­sti ve­ći­na ma­ma­ca upo­tre­blji­vih za sred­nji i la­ki ri­bo­lov, i to ne sa­mo pri­rod­nih – me­snih i bilj­nih, već i ve­štač­kih

En­tu­zi­ja­sti ši­rom Sr­bi­je u po­sled­nje vre­me or­ga­ni­zu­ju sve če­šće ma­le ško­le ri­bo­lo­va i re­vi­jal­na tak­mi­če­nja za de­cu, u na­sto­ja­nju da naj­mla­đe ani­mi­ra­ju da se ba­ve ri­bo­lo­vom. Ko­ri­sni­ci ri­bar­skih pod­ruč­ja, s dru­ge stra­ne, po­či­nju da shva­ta­ju da je za njih pro­blem to što me­đu kup­ci­ma do­zvo­la pro­cen­tu­al­no ima sve vi­še sta­ri­jih od 65 go­di­na, ko­ji ima­ju pra­vo na upo­la jef­ti­ni­ju do­zvo­lu od se­ni­o­ra, ko­jih opet pro­cen­tu­al­no ima sve ma­nje, jer je na vo­da­ma vr­lo ma­lo mla­dih iz či­jih bi re­do­va ti se­ni­o­ri do­la­zi­li. Ka­ko smo do to­ga do­šli i ima li re­še­nja?

I ka­da ri­ba ni­je naj­za­in­te­re­so­va­ni­ja za je­lo a me­sto ko­je nam je na ras­po­la­ga­nju ne li­či na ide­al­no, uz ma­lo tru­da i esk­pe­ri­men­ti­sa­nja če­sto se mo­že na­ći do­bit­na kom­bi­na­ci­ja i uspe­šno pe­ca­ti, kao što su naš iz­ve­štač iz Ko­vi­na i nje­gov sin ne­dav­no po­ka­za­li u De­li­bla­tu

Pro­men­lji­vo vre­me to­kom do­brog de­la ma­ja kao da je do­ne­kle po­re­me­ti­lo ži­vot­ni ci­klus mno­gih ži­vih or­ga­ni­za­ma, pa i smu­đa, ko­ji ni­je ono­li­ko ak­ti­van ko­li­ko se to u ovom pe­ri­o­du oče­ku­je. Ho­će li se po­tvr­di­ti sta­ra isti­na da ne­ma ozbilj­nog lo­va te gra­blji­vi­ce sve dok u su­mrak i svi­ta­nje ri­bo­lov­ci ne­ma­ju pro­ble­ma s ko­mar­ci­ma?

U na­sto­ja­nju da to­kom za­bra­ne lo­va ve­ći­ne vr­sta be­le ri­be ipak uži­va u ri­bo­lo­vu a pritom što ma­nje uz­ne­mi­ra­va ri­be ko­je su tre­nut­no za­šti­će­ne zbog mre­sta, naš sa­rad­nik je bi­rao me­sto, hra­nu, mam­ce i pre­zen­ta­ci­ju pri­me­re­ne vr­sta­ma ko­je se i sa­da mo­gu pe­ca­ti bez ogra­ni­če­nja. I u to­me je u ve­li­koj me­ri us­peo