I ka­da su uslo­vi za ri­bo­lov na na­šoj naj­ve­ćoj i naj­lep­šoj pla­nin­skoj re­ci lo­ši, ver­zi­ra­ni plov­ka­ro­ši ko­ji uz po­moć do­ma­ćih ri­bo­lo­va­ca ili na osno­vu vla­sti­tog is­ku­stva iza­be­ru do­bro me­sto, oda­be­ru pra­vi­lan pri­stup i bu­du upor­ni mo­gu da ra­ču­na­ju na do­bar ulov

plotica

Sa dvo­ji­com dru­go­va do­go­vo­rio sam se da pe­riod pred po­rast Dri­ne zbog pred­sto­je­ćeg to­plje­nja sne­ga i na­ja­vlje­nih pro­leć­nih ki­ša, za ko­jim sle­di za­bra­na pe­ca­nja ve­ći­ne ri­bo­lov­no atrak­tiv­nih ci­pri­nid­nih vr­sta mren­skog re­gi­o­na, is­ko­ri­sti­mo za jed­no­dnev­ni iz­la­zak na tu re­ku kod Ba­ji­ne Ba­šte. Da ne bi­smo mno­go lu­ta­li, pre po­la­ska smo te­le­fo­nom kon­tak­ti­ra­li s Raj­kom Pa­vlo­vi­ćem, vla­sni­kom baj­no­ba­štan­skog mo­te­la Bel­vi (Bel­le­vue), is­ku­snim drin­skim ri­bo­lov­cem i du­go­go­di­šnjim iz­ve­šta­čem Ri­bo­lo­va. On nas je spo­jio sa svo­jim dru­gom i ko­le­gom po ho­bi­ju No­le­tom, a njih dvo­ji­ca su nas to­kom ove ma­le eks­pe­di­ci­je za­i­sta za­du­ži­li go­sto­prim­stvom i pru­že­nom po­mo­ći u sna­la­že­nju na te­re­nu no­vom za nas tro­ji­cu. Iz Be­o­gra­da smo kre­nu­li u pe­tak po pod­ne i pre­spa­va­li kod Ma­log Zvor­ni­ka, oda­kle smo se u su­bo­tu uju­tru za­pu­ti­li ka Ba­ji­noj Ba­šti. Dok smo na vo­di če­ka­li da se Raj­ko ja­vi, na­mon­ti­ra­li smo si­ste­me, spre­mi­li pri­ma­mu i za­ba­ci­li ko­ji put da bi­smo pro­ve­ri­li ka­ko se no­vi plov­ci po­na­ša­ju. Ne­du­go za­tim stu­pi­li smo u ve­zu sa Raj­kom i do­go­vo­ri­li se da se na­đe­mo na po­pu­lar­nom lo­ka­li­te­tu Plo­če.

VO­DA JE NA TOM DE­LU pro­sto sa­vr­še­na za vo­žnju plov­ka – do­volj­no br­za, a rav­na kao sta­klo i sma­rag­dno­ze­le­ne bo­je. No ka­ko su tu bu­kval­no sva me­sta bi­la za­u­ze­ta, od­lu­či­li smo da skok­ne­mo do Raj­ko­vog mo­te­la i na­đe­mo se sa No­le­tom ka­ko bi­smo oti­šli na ne­ki te­ren po nje­go­vom iz­bo­ru. Vre­me je po­la­ko pro­la­zi­lo, ali se ni­smo zbog to­ga uz­bu­đi­va­li, ne sa­mo za­to što je ovo pre sve­ga bi­la pri­li­ka da upo­zna­mo ne­ke iz­gled­ne te­re­ne na pod­ruč­ju Ba­ji­ne Ba­šte, ne­go i za­to što smo zna­li da je ako ri­ba kre­ne do­volj­no i sa­mo sat – sat i po pe­ca­nja da ode­mo ku­ći za­do­volj­ni, a i mo­je is­ku­stvo (do­du­še sa niz­vod­ni­jih te­re­na) go­vo­ri­lo je da ona, uko­li­ko je ak­tiv­na, na ovoj re­ci poč­ne da se ja­vlja već 15-20 mi­nu­ta na­kon hra­nje­nja.

Sa No­le­tom smo se do­go­vo­ri­li da sre­ću opro­ba­mo sa bo­san­ske stra­ne, na ko­ju smo se za­pu­ti­li pre­ko mo­sta (ko­le­ge ko­je do sa­da ni­su išle ko­li­ma u BiH tre­ba da ima­ju u vi­du da je za ula­zak u Bo­snu neo­p­ho­dan ze­le­ni kar­ton za auto) i po­sle 35 mi­nu­ta vo­žnje sti­gli na od­re­di­šte.

Ka­ko je vo­da još bi­la hlad­na, re­ši­li smo da za osno­vu pri­ma­me za sko­ba­lje i plo­ti­ce uzme­mo cr­ve­nu Tu­ber­ti­ni hra­nu Ca­ve­da­no. Na tri ki­lo­gra­ma smo do­da­li ki­lo­gram TTX-a (ko­ji plo­ti­ca pro­sto obo­ža­va, a do­bar je i za­to što po­ve­ća ko­li­či­nu i do­dat­no ule­pi hra­nu, pa je br­za vo­da te­že raz­no­si), te po­la ki­lo­gra­ma krup­nog kek­sa u bo­ji (či­ja je glav­na ulo­ga da za­dr­ži ve­ću ri­bu na hra­ni­li­štu). Ka­da smo sve to do­bro sje­di­ni­li, do­da­li smo još 4,5 kg te­ške ze­mlje i 1,5 l cr­va.

NA OVOM ME­STU­DRI­NA ni­je bi­la br­za, ali je bi­la du­bo­ka, a ni­vo je opa­dao, što je zna­či­lo da će­mo mo­ra­ti da tra­ži­mo ri­bu da­lje od oba­le... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 373-)