Iako su ve­li­ke vo­de u ovom pe­ri­o­du na Dri­ni uobi­ča­je­ne, mno­ge ma­nje is­ku­sne ri­bo­lov­ce ta­kva si­tu­a­ci­ja zbu­ni i ne us­pe­ju da pro­na­đu ri­bu i do­bro me­sto, pa sa pe­ca­nja od­la­ze ne­za­do­volj­ni. A re­cept za uspe­šno plov­ka­re­nje u ta­kvim uslo­vi­ma po­sto­ji i sva­ko ga mo­že pri­me­ni­ti.

Kao i sva­ke go­di­ne, i ove je Dri­na od po­čet­ka pro­le­ća iz­u­zet­no vi­so­ka, a ta­kva će, po svoj pri­li­ci, kao i obič­no, bi­ti sve do po­znog le­ta, ka­da se oče­ku­ju sta­bi­li­za­ci­ja vo­do­sta­ja i vra­ća­nje re­ke u ko­ri­to. Mno­gi zbog to­ga u ovom pe­ri­o­du ni ne po­ku­ša­va­ju da pe­ca­ju, iako ti te­ški uslo­vi ne zna­če auto­mat­ski da ne­će bi­ti ulo­va. Sa pri­ja­te­lji­ma sam u pe­ri­o­du pred za­bra­nu ne­ko­li­ko pu­ta pe­cao na te­re­ni­ma oko Ma­log Zvor­ni­ka i Ba­ji­ne Ba­šte, ko­je smo ne­dav­no po­se­ti­li po­sled­nji put, a ti iz­la­sci in­spi­ri­sa­li su me da po­de­lim sa va­ma za­pa­ža­nja o ono­me o če­mu tre­ba da po­ve­de­mo ra­ču­na uko­li­ko že­li­mo da uspe­šno pe­ca­mo na Dri­ni i dru­gim br­zim re­ka­ma slič­ne ve­li­či­ne.

Velika voda

Da bi­smo bi­li efi­ka­sni, osnov­no je da zna­mo gde se ri­ba na­la­zi u ra­znim pe­ri­o­di­ma i po raz­li­či­tim vo­do­sta­ji­ma, ali to ni slu­čaj­no ni­je sve. Mo­ra­mo ta­ko­đe pro­na­ći pri­ma­mu ko­ja će ri­bu u kon­kret­noj si­tu­a­ci­ji pri­vu­ći, pod­sta­ći da se hra­ni i za­dr­ža­ti u zo­ni u ko­ju pla­si­ra­mo ma­mac (pri če­mu tre­ba da na­đe­mo pra­vu me­ru do­hra­nji­va­nja, jer ako pre­te­ra­mo, ri­ba će se za­si­ti­ti, a ako ba­ci­mo pre­ma­lo, oti­ći će sa hra­nje­nog me­sta), te do­bro uklo­pi­ti sve ele­men­te pri­bo­ra u ce­li­nu ko­ja će bi­ti isto­vre­me­no sklad­na i do­volj­no ja­ka, a opet ta­kva da naj­lon i udi­ca svo­jom ro­bu­sno­šću ne od­bi­ja­ju ri­bu.

PO VE­LI­KOJ I IZ­U­ZET­NO BR­ZOJ vo­di ri­ba uvek be­ži iz ma­ti­ce, tj. iz sre­di­ne to­ka, tra­že­ći ta­ko­zva­ne dže­po­ve. U nji­ma se sme­šta uz li­ni­ju ko­ja ih raz­dva­ja od br­žeg to­ka, ka­ko bi tro­ši­la mi­ni­mal­nu ko­li­či­nu ener­gi­je a isto­vre­me­no mo­gla da po­ku­pi hra­nu ko­ju br­ži tok no­si. Uko­li­ko u dže­pu po­sto­ji ka­nal, tj. udu­blje­nje, sva ri­ba će bi­ti gru­pi­sa­na upra­vo u toj zo­ni i mo­že­mo ostva­ri­ti sja­jan re­zul­tat ako baš tu pla­si­ra­mo pri­ma­mu i po­tom po­nu­di­mo ma­mac. Pri­li­ka da sta­vi­mo na pro­bu svo­ju ve­šti­nu pe­ca­ju­ći na taj na­čin uka­za­la se mo­jim pri­ja­te­lji­ma i me­ni ovog pro­le­ća na Us­krs, u ne­po­sred­noj bli­zi­ni Ma­log Zvor­ni­ka. Po ogrom­noj vo­di, hra­nu sam pla­si­rao na po­če­tak ka­na­la ko­ji se na­la­zio na sa­mo osam me­ta­ra od oba­le... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 376-)