U po­tra­zi za di­na­mič­nim zim­skim ri­bo­lo­vom na te­re­nu ko­ji ni­je pre­vi­še na­pad­nut naš sve­stra­ni sa­rad­nik za­pu­tio se na deo Ju­žne Mo­ra­ve kod me­sta Gr­de­li­ca, gde je od­lič­no pe­cao vo­žnjom plov­ka, na ri­bo­lov­ni hleb

U mi­nu­le dve ne­de­lje na ju­gu Sr­bi­je, kao i u ve­ći­ni osta­lih de­lo­va ze­mlje, bi­lo je mno­go le­de­nih no­ći, s vr­lo ni­skim tem­pe­ra­tu­ra­ma, što je za po­sle­di­cu ima­lo to­tal­no bi­stre­nje Ve­ter­ni­ce i opa­da­nje nje­nog vo­do­sta­ja go­to­vo na mi­ni­mum. To je iona­ko te­ško pe­ca­nje be­le ri­be (o kom sam pi­sao u pro­šlom bro­ju) i neo­pa­žen pri­la­zak vo­di uči­ni­lo go­to­vo ne­mo­gu­ćim, pa sam re­šio da pro­me­nim vo­du i pre­o­ri­jen­ti­šem se na Ju­žnu Mo­ra­vu.

KA­KO SU ZI­MOV­NI­CI KOD Je­la­šni­ce i Lo­ko­šni­ce da­no­noć­no pu­ni ri­bo­lo­va­ca, opre­de­lio sam se za te­ren u me­stu Gr­de­li­ca, gde je po­tes na kom se mo­že pe­ca­ti dug oko dva ki­lo­me­tra, pa je ipak znat­no lak­še na­ći me­sto i ka­da se na vo­du ne kre­ne pre svi­ta­nja (što, uz­gred, ni­je ni naj­ma­nje pri­jat­no kad je tem­pe­ra­tu­ra va­zdu­ha znat­no is­pod nu­le).

Sko­ba­lja u Gr­de­li­ci tre­nut­no ima go­to­vo svu­da, ali je za­ni­mlji­vo da ne ra­di na svim mi­kro­lo­ka­ci­ja­ma jed­na­ko, već sva­kog da­na ne­ka dru­ga da i pre­ko 20-30 ri­ba. Pe­ca se teh­ni­kom vo­žnje plov­ka, pri če­mu se za ma­mac mo­že ko­ri­sti­ti i ru­ža od obič­nog hle­ba, ali se znat­no bo­lje pro­la­zi na ko­ma­dić »fran­cu­skog« (tj. ri­bo­lov­nog) hle­ba, ko­ji je mno­go ži­la­vi­ji i ne­u­po­re­di­vo du­že se dr­ži na udi­ci.

JE­DAN OD KLJUČ­NIH FAK­TO­RA uspe­ha je va­ri­ra­nju vo­do­sta­ja pri­la­go­đe­no bi­ra­nje me­sta i da­lji­ne na ko­joj će se po­nu­di­ti ma­mac. Na­i­me, Mo­ra­va je iz­ju­tra u opa­da­nju, za­tim je ni­vo par sa­ti sta­bi­lan, pa po­tom kre­ne na­do­la­zak. Ja sam pe­cao na de­lu s pri­lič­no br­zom vo­dom, na du­bi­ni od oko 60 cm, ko­ja je pri naj­ma­njem vo­do­sta­ju... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u li­stu Ri­bo­lov br. 603-)