Traženje kauglera

Na­kon mre­sta, smuđ će se in­ten­ziv­no hra­ni­ti, ali ne vi­še na istim me­sti­ma i u isto vre­me kao to­kom zi­me. Sa­da ga tre­ba po­tra­ži­ti na po­zi­ci­ja­ma sa iz­ra­že­nim re­lje­fom dna i ja­čim pro­to­kom, a do­ba da­na i du­bi­nu na ko­joj će­mo ga na­ći dik­ti­raju vi­dlji­vost, tj. bi­stri­na vo­de, i vre­men­ske pri­li­ke

Bli­ži se za­vr­še­tak lo­vo­sta­ja na smu­đa i otva­ra­nje no­ve se­zo­ne pe­ca­nja tog po­pu­lar­nog gra­bljiv­ca. Onu pret­hod­nu je, ve­ru­jem, ve­ći­na nas po­o­dav­no pro­a­na­li­zi­ra­la, iz­vu­kav­ši po­u­ke i usvo­jiv­ši no­va sa­zna­nja, a gu­bit­ke u opre­mi smo po­pu­ni­li. Još ne zna­mo ka­kav nas maj oče­ku­je u me­te­o­ro­lo­škom smi­slu, od če­ga za­vi­si i ka­kva će stra­te­gi­ja ri­bo­lo­va bi­ti po­ten­ci­jal­no naj­pro­duk­tiv­ni­ja, ali ne­ke stva­ri se ne me­nja­ju i na osno­vu njih mo­že­mo bi­ti si­gur­ni da će bar ne­ke od koc­ki­ca ko­je sva­ke go­di­na sla­že­mo i sa­da bi­ti na svom me­stu, pa ću ma­nje is­ku­snim ko­le­ga­ma skre­nu­ti pa­žnju na naj­va­žni­je od njih.

OPRE­MA. Ri­bo­lov smu­đa je po te­ži­ni kla­si­fi­ko­van kao sred­nji, pa te kla­se tre­ba da bu­de i pri­bor ko­jim će­mo ovu vr­stu va­ra­li­ča­ri­ti. Za­vi­sno od to­ga ko­li­ke se ri­be naj­če­šće ja­vlja­ju i ko­je va­ra­li­ce ko­ri­sti­mo, naš kom­plet mo­že bi­ti u ra­spo­nu od sred­nje la­kog do sred­nje te­škog. To što smuđ de­li sta­ni­šte sa bu­co­vom i štu­kom ni­je od na­ro­či­tog uti­ca­ja na iz­bor kom­ple­ta ko­jim će­mo ga va­ra­li­ča­ri­ti na ve­ći­ni me­sta i u ve­ćem de­lu go­di­ne (pa i u ma­ju), jer te tri vr­ste do­sti­žu slič­ne te­ži­ne, a slič­na im je i pro­seč­na lov­na ve­li­či­na na ve­ći­ni na­ših vo­da; mo­ra­mo, me­đu­tim, uze­ti u ob­zir po­ve­ća­nu ak­tiv­nost so­ma, ko­ji će bi­ti u lo­vo­sta­ju od pr­vog ma­ja, ali ga to ne­će spre­či­ti da na­pa­da va­ra­li­ce sve dok se ne po­vu­če sa lo­vi­šta i uđe u mrest. Na­rav­no, ne tre­ba ga ci­lja­no lo­vi­ti, ali ga ne mo­že­mo ni spre­či­ti da uzi­ma iste mam­ce, u isto vre­me i na istim me­sti­ma na ko­ji­ma to či­ni i smuđ, pa je pre­po­ruč­lji­vo ko­ri­sti­ti »za broj« ja­ču opre­mu od one pri­me­re­ne smu­đu, da ne bi do­šlo do ošte­će­nja iste usled ve­ćih na­pre­za­nja.

Pre­to­či­mo li pre­po­ru­ku u ozna­ke na opre­mi, to zna­či da če­krk tre­ba da bu­de ka­pa­ci­te­ta mi­ni­mum 100 m naj­lo­na de­blji­ne 0,40 mm, upre­de­na stru­na no­si­vo­sti bar 20 lb (9,1 kg), a štap te­ži­ne ba­ca­nja re­al­nih 60 g. De­kla­ri­sa­ne te­ži­ne ba­ca­nja šta­pa su re­la­tiv­ne, tj. raz­li­ku­ju se za­vi­sno od to­ga ko­ji me­tod pro­iz­vo­đač ko­ri­sti za pro­ra­čun te­ži­ne te­re­ta ko­ja se mo­že iz­ba­ci­ti na naj­ve­ću da­lji­nu bez opa­sno­sti od pre­op­te­re­će­nja šta­pa. Osim to­ga, za nas ri­bo­lov­ce je u prak­si te­ži­na ba­ca­nja i re­per za »za­u­stav­nu sna­gu« šta­pa, ko­ju mo­ra­mo po­zna­va­ti da bi­smo zna­li u ko­jim gra­ni­ca­ma op­te­re­će­nja mo­že­mo de­lo­va­ti.

A gor­nja gra­ni­ca te­ži­ne ba­ca­nja šta­pa je ve­o­ma va­žna zbog još jed­ne pri­me­ne u va­ra­li­ča­re­nju. U ma­ju po­či­nje lov smu­đa vo­ble­ri­ma, ko­ji su mi­ro­va­li u ku­ti­ja­ma još od no­vem­bra. Za kon­tro­lu vo­đe­nja ve­ćih du­bo­ko­za­ra­nja­ju­ćih vo­ble­ra (kao i te­žih gla­vi­nja­ra) va­žno je da štap bu­de ne­što kru­ći i ve­će sna­ge... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bol­o­vu br. 426-)