U pr­vom de­lu ovog tek­sta po­za­ba­vi­li smo se ob­li­kom, ve­li­či­nom, te­ži­nom, plov­no­šću, du­bi­nom za­ra­nja­nja i vi­bra­ci­jom vo­ble­ra za smu­đa, a sa­da će­mo re­ći još po­ne­što o osta­lim nji­ho­vim bit­nim od­li­ka­ma i pred­sta­vi­ti ti­pič­ne mo­de­le raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka, ko­ji se za ovu gra­blji­vi­cu naj­če­šće ko­ri­ste

Smudj

Na ra­dost pro­iz­vo­đa­ča vo­ble­ra, sva­ki va­ra­li­čar ima svo­ju pred­sta­vu o bo­ja­ma va­ra­li­ca i ne­ke kom­bi­na­ci­je bo­ja u ko­je se ku­ne. Ko­li­ko su de­ko­ri vo­ble­ra bit­ni smu­đu ko­ji ih uglav­nom vi­di od­o­zdo, če­sto u za­mu­će­noj vo­di i u uslo­vi­ma sla­be vi­dlji­vo­sti, otvo­re­no je pi­ta­nje. Vo­bler je va­ra­li­ca ko­ja se naj­u­spe­šni­je ko­ri­sti ka­da je sve­tlost mi­ni­mal­na, sun­ce na za­la­sku ili iz­la­sku ili ga ne­ma. Pred­sta­vu ko­ju ima­mo o de­ko­ri­ma ko­je smuđ vo­li ne tre­ba kva­ri­ti, jer iona­ko sko­ro svi že­li­mo da ih ima­mo mno­go i, po mo­guć­stvu, sa ša­ra­ma ko­je nas pri­vla­če, a smuđ ka­ko ho­će.

ZVUK. Aku­stič­ni, tj. zvuč­ni efek­ti se po­sti­žu ugra­đi­va­njem ko­mo­ra sa jed­nom ili vi­še ku­gli­ca, ko­je pri kre­ta­nju vo­ble­ra zvec­ka­ju od­re­đe­nom ja­či­nom i uče­sta­lo­šću. Zvuk i vi­bra­ci­ju ri­be ose­ća­ju pu­tem boč­ne li­ni­je, a raz­li­či­te vi­si­ne to­no­va do­ži­vlja­va­ju na raz­li­či­te na­či­ne i pre­ma to­me se i po­na­ša­ju. Ako ku­gli­ce u vo­ble­ru pro­iz­vo­de ni­že, ni­sko­fre­kvent­ne to­no­ve, ja­ta sit­nih ri­ba ih ose­ća­ju kao ve­ću ri­bu u bli­zi­ni i be­že od tog zvu­ka i va­ra­li­ce ko­ja ga pro­iz­vo­di, dok će je ve­li­ka gra­blji­vi­ca na­pa­sti. Uko­li­ko ku­gli­ce u vo­ble­ru zvec­ka­ju vi­so­ko­fre­kvent­nim to­no­vi­ma, ma­le ri­be će for­mi­ra­ti ja­to iza va­ra­li­ce. Is­ku­sni va­ra­li­ča­ri sa­ve­tu­ju – za ve­li­ke gra­blji­vi­ce tre­ba ko­ri­sti­ti vo­ble­re ko­ji pro­iz­vo­de zvuč­ni »dum-dum« efe­kat, a za ri­bo­lov ma­lih va­lja bi­ra­ti one »zvec­ka­ju­će«.

NA­O­RU­ŽA­NJE. Vo­ble­ri su opre­mlje­ni sa dve ili tri tro­kra­ke udi­ce sa do­nje stra­ne, te je ka­če­nje gra­blji­vi­ca ko­je ih na­pa­da­ju u sred­njim slo­je­vi­ma i pri po­vr­ši­ni po­u­zda­ni­je ne­go pri lo­vu na sla­bi­je »na­o­ru­ža­ne« va­ra­li­ce. Čest je slu­čaj da vo­ble­ri ni­su fa­brič­ki opre­mlje­ni kva­li­tet­nim tro­kra­kim udi­ca­ma od­go­va­ra­ju­ćeg ti­pa i ve­li­či­ne. Tro­kra­ka za vo­bler, osim što mo­ra da bu­de po­u­zda­na i oštra, tre­ba da je krat­kog vra­ta i tzv. »ra­und« (eng. »ro­und«), to će re­ći okru­glog ti­pa (sa ši­ro­kim lu­kom), što omo­gu­ća­va mon­ta­žu za broj ve­će udi­ce od onih sa stan­dard­no du­gim vra­tom, a spre­ča­va ka­če­nje jed­ne tro­kra­ke sa dru­gom.

Za­me­na fa­brič­ki mon­ti­ra­nih udi­ca ve­ćim i te­žim mo­že po­re­me­ti­ti ba­lans vo­ble­ra, pa tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o to­me. Mo­gu­ća je i kom­bi­na­ci­ja udi­ca raz­li­či­tih ve­li­či­na, či­me se mo­že ko­ri­go­va­ti ba­lans i po­sti­ći isto­vet­na vi­bra­ci­ja kao sa ori­gi­nal­nim tro­kra­ka­ma.

Ima­ju­ći u vi­du sve po­me­nu­te ka­rak­te­ri­sti­ke vo­ble­ra i is­ku­stva ve­ći­ne va­ra­li­ča­ra, u na­stav­ku tek­sta pred­sta­vi­će­mo osnov­ne ti­po­ve i mo­de­le vo­ble­ra za lov smu­đa... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 428-)      


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...