Rečni šaran je jedan od najtežih protivnika koje možemo imati u ribolovu na našim vodama. Ali pravi posvećenici, koji ne žale vremena ni truda, nađu način da ga privuku i uhvate. Dvojica od njih otkrivaju vam tajne koje su im donele vrlo lepe ulove u ovoj natprosečno teškoj godini
Uslovi za pecanje šarana na Zapadnoj Moravi kod Kruševca daleko su od idealnih. Dobre pozicije na obe obale, na potesu dugom više od 30 km, mogu se izbrojati na prste. Na vodi je uvek gužva, pa priprema mesta često bude usluga kolegi koji je bio brži (što je, nažalost, bezmalo sinonim za »bezobrazniji«). Vodostaj se retko ustali na desetak dana, a u lovu »vodene lisice« to je na ovim terenima često najvažniji faktor uspeha. Ova je godina bila posebno nezgodna kad je o tome reč, jer su i nivo reke i vremenske prilike bili izuzetno nestabilni, što je skoro u potpunosti poništavalo veliki trud ovdašnjih šarandžija. Međutim, sve to nije pokolebalo Zorana Stanojevića i Nenada Vidića, niti ih je omelo da ostvare dobre rezultate na svom mestu nizvodno od Kruševca, na kom redovno pecaju.
Kao bivši pripadnik Vojske Srbije, Zoran sada ima mnogo vremena za ribolov, kom se posvetio maksimalno studiozno. Šarana čeka u zonama sa sporim tokom, koje ispita sonarom i skicira u beležnicu, unoseći dubinu, kao i položaj prepreka, panjeva, sprudova, rupa... Tri dana pre prvog zabačaja mesto hrani pomoću praćke ili »kobre«, najčešće oko 18 č, kilogramom starog kukuruza, kuvanog oko 90 minuta, uz dodatak domaćeg bagremovog ili livadskog meda. Četvrtog dana po podne počinje da peca, a pre zabacivanja dohrani mesto sa oko 300 g kuvanog kukuruza, dok još oko 700 g baci uveče, pred polazak kući. Vršni deo sistema pravi od oko 70 cm dugog parčeta ledkora (eng. »leadcore«), tj. pletenice u čijem je središtu olovna žica, a koristi pljosnata olova teška od 40 do 80 g, sa rupom u sredini... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 387-)
