Mali šedovi u dubini

Lov ve­li­kih gr­ge­ča na va­ra­li­ce ni­je jed­no­sta­van ni na vo­da­ma u ko­ji­ma ove ri­be ima u povećem broju. jer tre­ba pro­na­ći te­ren na kom nam sit­ni­je je­din­ke ne­će mno­go sme­ta­ti, ali i mamce i pre­zen­ta­ci­ju na ko­je će pru­ga­sti ka­pi­tal­ci naj­bo­lje re­a­go­va­ti

Iako smo pre sve­ga pa­si­o­ni­ra­ni smu­đa­ro­ši, moj ko­le­ga Mi­lan Pa­nić i ja do­go­vo­ri­li smo se da na zah­tev broj­nih pra­ti­la­ca Ju­tjub ka­na­la For­max Sto­re sni­mi­mo je­dan vi­deo o ul­tra­la­kom va­ra­li­ča­re­nju, i to ban­da­ra na je­ze­ru Bo­van (ko­je se na­la­zi ne­da­le­ko od So­ko­ba­nje i o kom je mno­go pu­ta pi­sa­no i u Ri­bo­lo­vu). Iako ve­sti ko­je su oda­tle sti­za­le da­ni­ma ni­su bi­le po­volj­ne, bu­du­ći da su go­vo­ri­le da je ri­ba pot­pu­no ne­ak­tiv­na (što i ni­je čud­no s ob­zi­rom na to da su tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha pre­la­zi­le 25 ste­pe­ni a i da je vo­da bi­la nat­pro­seč­no to­pla za kraj pr­ve po­lo­vi­ne je­se­ni), ni­smo od­u­sta­li, već smo obez­be­di­li ča­mac, spre­mi­li pri­bor i va­ra­li­ce, na­pra­vi­li plan ak­ci­je i na kra­ju se s na­šim sni­ma­te­ljem Bo­ri­som Bo­ci­jem do­go­vo­ri­li ka­da će­mo se na­ći na je­ze­ru.

NA VO­DI SMO BI­LI U SA­MO svi­ta­nje, jer sam od ko­le­ga ko­je na Bov­nu is­klju­či­vo lo­ve ban­da­ra do­bio in­for­ma­ci­ju da je u po­sled­nje vre­me naj­bo­lje ra­dio u zo­ru. To se po­ka­za­lo kao pot­pu­no tač­no – taj nam je cug do­neo broj­ne ulo­ve, ali baš ma­lih ri­ba. U na­sto­ja­nju da na­đe­mo krup­ni­je, pro­me­ni­li smo 3-4 po­zi­ci­je, ali na svi­ma je bi­la ista pri­ča – udar­ci sit­nih je­din­ki su se re­đa­li je­dan za dru­gim, u to­li­koj me­ri da nam se či­ni­lo da ve­ćih »ban­di­ta«, zbog ko­jih smo do­šli, kao da ne­ma. Me­nja­li smo mo­de­le si­li­ko­na­ca i de­ko­re, pro­ba­li i sa džig gla­va­ma ra­znih te­ži­na, pre­šli za­tim na vo­ble­re, pa na ka­ši­ke i sve osta­lo što smo ima­li u ku­ti­ja­ma, ali je re­zul­tat stal­no bio isti – uda­ra­li su sa­mo ma­lec­ki gr­ge­či.

DO­GO­VO­RI­LI SMO SE ZA­TO U jed­nom mo­men­tu da se pre­se­li­mo kod ču­ve­nih vi­ken­di­ca, na jed­no od omi­lje­nih me­sta bo­van­skih ban­dar­dži­ja. Ta od­lu­ka se br­zo po­ka­za­la kao is­prav­na, po­što smo već u pr­vih ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 597-)