Time što su di­gi­tal­ni fo­to-apa­ra­ti go­to­vo pot­pu­no zamenili ana­log­ne, znatno se uve­ćao iona­ko veliki broj ri­bo­lo­va­ca ko­ji snim­ci­ma re­dov­no be­le­že in­te­re­sant­ne pri­zo­re sa vo­de. Za­to smo od­lu­či­li da na saj­tu damo više prostora ri­bo­lo­vač­koj fo­to­gra­fi­ji. Za početak objavljujemo mi­ni-felj­to­n na­me­nje­n svi­ma oni­ma ko­ji že­le da na­u­če ka­ko da na­pra­ve što bo­lju sliku i ka­ko da im uspo­me­ne sa pe­ca­nja bu­du ži­vlje, lep­še, pa ti­me i dra­že.

Da li su ne tako retki trofejni ili bogati ulovi neiskusnih ribolovaca posledica famozne početničke sreće, u koju mnogi veruju, ili nekih drugih faktora, o kojima većina verziranih pecaroša retko razmišlja, iako bi i njima mogli pomoći da ostvaruju bolje rezultate?

U prethodnim nastavcima ovog serijala "pronašli" smo jedan štap i mašinicu (sa dve špulne sa strunama različitih debljina) i napravili komplet sa kojim možemo varaličariti sve grabljivice naših voda (osim mladice i kapitalnog soma). Ostalo je još da vidimo koje su nam varalice za to potrebne.

Kako pomenuh u prethodnom nastavku ovog malog serijala, koji upravo ulazi u svoju drugu polovinu, veliku većinu grabljivica na vodama različitih tipova i veličina možemo varaličariti jednim dobro odabranim štapom. U nevolji možemo pecati svim i svačim, ali da mogu (i da moram) da biram, taj moj jedini varaličarac bio bi dvodelac dug od 2,5 do 2,75 m, deklarisane težine bacanja od 15 ili 20 g do 60 g i srednje brze akcije.

Postoji li univerzalni komplet za varaličarenje na našim vodama?
Na samom početku ovog pisanja moram da priznam jednu stvar – obećanje da ću napisati tekst o univerzalnom kompletu za varaličarenje na našim vodama dao sam bez mnogo razmišljanja, u želji da podržim napor velikog entuzijaste Oskara Papa, kog preko novinskih tekstova znam više od jedne decenije, da na svom sajtu populariše ribolov i da manje iskusnim kolegama olakša bavljenje ovim hobijem.

Ogromna većina naših varaličara ima više pribora nego što im je objektivno potrebno. Ali, istovremeno, gotovo da nema nijednog ribolovca iz te velike i raznolike grupacije koji ne mašta o tome da formira jedan komplet, kojim bi mogao da peca razne vrste grabljivica, različitim mamcima, na vodama raznih tipova.

Krajem kalendarskog leta se na Tamišu kod botoške brane (između sela Tomaševac i Botoš), jednom od revira na kojima Beogradske bucovdžije često pecaju, mogu loviti sve grabljivice koje nastanjuju ovu reku. Zato tu dolazi dosta ribolovaca, pogotovo vikendom, pa onaj ko želi da bira mesto mora da porani. Nama to ne pada teško, pa često stignemo pre svih ostalih kolega, ali smo ovoga puta, iak smo stigli pre svitanja, kod same brane zatekli bilo nekoliko blinkeraša.