So­ma­ro­ši ko­ji va­ra­li­ča­re naj­ve­ću evrop­sku slat­ko­vod­nu ri­bu od svih me­se­ci u go­di­ni naj­vi­še vo­le april, jer su ta­da šan­se za ulov ka­pi­ta­la­ca ve­štač­kim mam­ci­ma da­le­ko naj­ve­će. U že­lji da bu­du sprem­ni za raz­ne si­tu­a­ci­je, mno­gi pre­te­ru­ju, pa na vo­du no­se sto­ti­ne va­ra­li­ca. A za­pra­vo je do­volj­no ima­ti pri ru­ci sa­mo ne­ko­li­ko ko­ma­da, ali pra­vil­no oda­bra­nih

Som-velika

Sti­že nam još jed­no pro­le­će. Ko­le­blji­vo na sa­mom po­čet­ku, ali ipak na vre­me. Vo­da se la­ga­no za­gre­va i sve je vi­še ak­tiv­nih uče­sni­ka u lan­cu is­hra­ne, te se i one gra­blji­ve vr­ste ko­je su pre­ko zi­me bi­le ma­nje ak­tiv­ne po­la­ko pri­klju­ču­ju tr­pe­zi. Na rav­ni­čar­skim re­ka­ma i je­ze­ri­ma od pr­vog apri­la po­či­nje se­zo­na lo­va štu­ke, ali ve­li­ki broj va­ra­li­ča­ra ovaj me­sec sma­tra naj­bo­ljim za pe­ca­nje naj­ve­će gra­blji­vi­ce u evrop­skim vo­da­ma – so­ma. On po­či­nje da se kre­će i hra­ni već kad tem­pe­ra­tu­ra vo­de do­stig­ne 10º C, a to zna­či naj­pre u sta­ja­ći­ca­ma, ko­je se br­že za­gre­va­ju, pa se na nji­ma som i ra­ni­je ak­ti­vi­ra. Na te­ku­ći­ca­ma se to zbi­va de­se­tak da­na ka­sni­je, osim ako na­gli na­do­la­zak vo­de ne dig­ne so­ma sa dna i na­gna ga na po­me­ra­nje u pli­će i mir­ni­je zo­ne. Ali i jed­no i dru­go se po pra­vi­lu de­ša­va to­kom apri­la.

Lov so­ma ve­štač­kim mam­ci­ma spa­da u te­ški va­ra­li­čar­ski ri­bo­lov, ali po­čet­kom pro­le­ća na ovog gra­bljiv­ca usred­sre­de se i mno­gi po­klo­ni­ci sred­njeg i lak­šeg ri­bo­lo­va, jer je smuđ u lo­vo­sta­ju do pr­vog ma­ja, bu­cov od po­lo­vi­ne apri­la, a štu­ka se naj­u­spe­šni­je lo­vi u je­se­njem pe­ri­o­du. Pri tom, ako so­mu po­sve­ti­mo do­volj­no vre­me­na, a ak­ti­van je u pri­o­ba­lju i po­vr­šin­skim slo­je­vi­ma, naj­ve­ća ve­ro­vat­no­ća da će­mo ga ulo­vi­ti na va­ra­li­cu je upra­vo u apri­lu.

Od uslo­va, me­sta i na­či­na ri­bo­lo­va za­vi­si da li će nam bi­ti po­tre­ban te­ži ili lak­ši pri­bor i tu ne­ma di­le­me. Ali ve­ći­na nas se dvo­u­mi ka­da tre­ba for­mi­ra­ti se­to­ve va­ra­li­ca za lov na raz­li­či­tim me­sti­ma, a mno­gi taj pro­blem re­ša­va­ju na ne baš ra­ci­o­na­lan na­čin, no­se­ći na vo­du sve va­ra­li­ce ko­je ima­ju ili po­ne­ku od svih vr­sta i ti­po­va pri­me­re­nih pe­ca­nju so­ma, pa on­da na li­cu me­sta bi­ra­ju pre­ma si­tu­a­ci­ji. To mo­že uči­ni­ti na­šu tor­bu ka­ba­stom i te­škom, te nam znat­no ogra­ni­či­ti kre­ta­nje, ta­ko da će­mo obi­ći znat­no ma­nje me­sta na ko­ji­ma je mo­gu­će pri­su­stvo so­ma, ali će­mo bar zna­ti da ima­mo sve va­ra­li­ce ko­je mo­gu za­tre­ba­ti ako se na­đe­mo na ne­kom gde som ra­di.

Me­đu­tim, po­sto­ji i dru­gi na­čin da na­pra­vi­mo se­lek­ci­ju va­ra­li­ca. Ako po­zna­je­mo me­sto na kom lo­vi­mo i uslo­ve ko­ji na nje­mu naj­če­šće vla­da­ju (du­bi­nu, br­zi­nu to­ka, uda­lje­nost ri­be od oba­le...), ne­će nam bi­ti te­ško da for­mi­ra­mo kom­plet va­ra­li­ca ko­ji­ma će­mo mo­ći da ih pre­zen­tu­je­mo na sve po­ten­ci­jal­no do­bit­ne na­či­ne. Na­rav­no, da bi­smo bi­li uspe­šni, a da to ne bu­de stvar slu­ča­ja, neo­p­hod­no je i da do­bro po­zna­je­mo ka­rak­te­ri­sti­ke va­ra­li­ca za so­ma ko­je se ko­ri­ste u od­re­đe­nim si­tu­a­ci­ja­ma. Sve na­ve­de­no za­pra­vo na­la­že pra­vlje­nje raz­li­či­tih gar­ni­tu­ra za re­ku i je­ze­ro.

ZA LOV SO­MA SA OBA­LE NA TE­KU­ĆOJ vo­di mo­ra­mo oda­bra­ti ve­štač­ki ma­mac ko­ji mo­že­mo do­volj­no da­le­ko za­ba­ci­ti, spu­sti­ti na že­lje­nu du­bi­nu i vo­di­ti u zo­ni u ko­joj se ri­ba za­dr­ža­va, a da on pri tom svo­jom ve­li­či­nom, ob­li­kom, vi­bra­ci­ja­ma i dru­gim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma pred­sta­vlja imi­ta­ci­ju ple­na ko­ji som u ta­kvoj sre­di­ni u ovom pe­ri­o­du naj­če­šće na­pa­da.

Re­ke su u pro­le­će naj­če­šće br­ze, mut­ne i bu­ji­ča­ve. »Br­ku« ne tre­ba oče­ki­va­ti da­le­ko od oba­le, ni na ve­li­koj du­bi­ni... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 451-)