Zbog hroničnog nedostatka vremena za potragu za krupnim ribama, sve više ribolovaca širom sveta opredeljuje se za ultralajt varaličarenje. Ta tehnika omogućava nam da na većini voda, kako tekućih tako i stajaćih, pronađemo mesto na kome se možemo za kratko vreme fino zabaviti loveći osetljivim priborom, dosta se krećući i nadmudrujući se sa raznim vrstama grabljivica
Kada sam počinjao da pecam, većina nas, ljubitelja varaličarenja, imala je jedan štap sa mašinicom na kojoj je bio namotan najlon, a od veštačkih mamaca koristili smo kašike, leptire i poneki vobler. U međuvremenu se taj vid ribolova toliko razvio da je nemoguće i samo pratiti sve njegove podvarijante i znati šta sve od mamaca postoji, da i ne govorimo o tome da danas imamo mnogo manje slobodnog vremena nego nekad i da uz to malo ko ima dovoljno novca da može nabaviti i isprobati čak i veći deo pribora i opreme za ma koju tehniku. U nemogućnosti da svaštarim, ja sam se opredelio prvenstveno za ultralako varaličarenje, pre svega zato što i u Švajcarskoj, u kojoj živim, ribolovac koji nema previše mogućnosti za izlaske na vodu ne može da računa na česte ulove krupnih riba, a sa najlakšim priborom se u skoro svakom izlasku lepo zabavi pecajući sitnuriju.
Ultralako varaličarenje podrazumeva, osim upotrebe štapa male težine bacanja i minijaturne mašinice, i korišćenje tankih struna, te malih veštačkih mamaca sa sitnim udicama. Dosta toga može se kupiti, a ponešto i napraviti, čime štedimo novac a povećavamo zadovoljstvo, koristeći vlastite kreacije. Ja na ovaj način pecam na jezeru, uglavnom bandara, te na potocima i rečicama, gde pretežno hvatam potočnu pastrmku, ali ponegde i klena i mrenu, i to mahom na male varalice od silikona ili meke gume, zbog čega ovu tehniku zovem mikrodžiging ili guming, mada ne koristim isključivo najmanje veštačke mamce, već najčešće šedove duge od 5 do 8 cm, okačene na udice sa olovnim glavama teškim od 1 do 5 g.
POSEBNU PAŽNJU PRI IZBORU obraćam na elastičnost i izdržljivost gume od koje je mamac napravljen, jer sam u prošlosti dosta para potrošio na varalice koje bi bandari očas posla iskidali »štrpkajući« ih zubima u periodima kada nisu naročito aktivni. Pokazalo se da su lovnije varalice koje su fabrički posoljene i kod kojih je u masu dodato prirodno ulje, kao nosilac arome, jer tako tretiranu varalicu riba ne ispljune brzo, tj. treba joj više vremena da shvati da je prevarena, pa su i naše šanse da je kontrom zakačimo i tako upecamo veće (ovo je posebno važno kada jurimo ribe koje uzimaju mamac u propadanju ili tokom pauze u kojoj nam struna nije sasvim zategnuta, pošto se u tim slučajevima može lako desiti da predator uzme i ispljune varalicu a da mi ništa ne osetimo). Da je varalica tretirana iznutra, tj. da su aroma i so ubačeni u materijal a ne samo naneti spolja, najpouzdanije ćemo utvrditi ukoliko je posle dužeg pecanja pregrizemo (npr. ako ju je riba već oštetila, pa ionako nameravamo da je bacimo). U slučaju da nam u ustima po nekoliko minuta nakon toga ostane slankast ukus, to će biti znak da je varalica tako napravljena i da će i posle duge upotrebe i dalje biti po osnovu mirisa i ukusa privlačna za ribu. Od veštačkih mamaca na koje ja pecam takvi su oni iz asortimana robnih marki Reins i Keitech, pa njih koristim kada je riba oprezna i pipavo uzima, dok su kada je normalnog apetita dobre i varalice koje nisu namirisane ili su samo spolja tretirane... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 436-)
Ribolov - Facebook
Ribolov - YouTube
