Obilne kiše u drugoj polovini maja dovele su do drugog prolećnog porasta vodostaja Mlave i delimičnog zamućenja vode u donjem toku ove reke, na terenima na kojima najčešće varaličarim klena. Na sreću, čak ni česti pljuskovi nisu izazvali dugotrajniju pomutu, pa su uslovi za ribolov početkom juna bili povoljni, a ja sam posle petomesečne pauze pun elana dočekao priliku da se nadmudrujem sa »glavonjama«.
Već u prvom izlasku sam vrlo brzo shvatio da zbog jake i brze vode neću moći da vodim varalice onako kako sam navikao. Vobleri koje sam vukao po sredini toka kretali su se prebrzo, a i vibracija im je bila jača nego što je potrebno. Taj problem sam rešio zabacujući uzvodno, što bliže suprotnoj obali, i polako ih svodeći niz struju, čime sa uspešno ublažavao snažno dejstvo matice i »hvatao« gotovo idealnu lučnu putanju.
Međutim, čak i tada su se vobleri isuviše kratko zadržavali uz obalu, pa sam još jednom promenio taktiku, u nastojanju da što temeljnije pretražujem zonu kraj obale sa koje sam pecao. Kratkim zabačajima sam voblere plasirao niz tok i zatim ih vrlo sporo privlačio uzvodno. Na mikro-lokacijama na kojima sam očekivao udarce klenova sam prestajao sa namotavanjem strune, a varalica bi tokom tog »lerovanja« pod dejstvom toka sama malo prišla obali. Ako bi napad izostao, nastavljao sam sa povlačenjem do sledeće izgledne pozicije, sve vreme okrećući ručicu izuzetno sporo (jedan pun okret za oko pet sekundi). Za razliku od prethodnih godina, kada je Mlava početkom juna bila znatno niža i sporija, površinske aktivnosti klena ovog puta uopšte nije bilo i zato sam pretraživao samo dublje slojeve vode (uglavnom nastojeći da vodim voblere na 50-70 cm ispod površine)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 326-)