Ovo neće ići!

Taj pot­pu­no nor­ma­lan maj­ski rad­ni dan za­vr­šio se za­ni­mlji­vim te­le­fon­skim po­zi­vom. Dra­ško Kla­čar, pro­iz­vo­đač va­ra­li­ca za slat­ko­vod­ni i mor­ski ri­bo­lov i pa­si­o­ni­ra­ni lo­vac na krup­ne gra­blji­vi­ce, bez ika­kvog je uvo­da pi­tao: »Ured­ni­če, ho­ćeš li sle­de­će ne­de­lje sa Jo­com Si­mo­no­vi­ćem i sa mnom na Min­ćo? Ka­že Du­le iz Lu­ga­na da je vo­do­staj tre­nut­no vi­sok, ali da bi mo­gla na­red­nih da­na da se na­me­sti do­bra vo­da za pe­ca­nje na Go­ver­na­lu. To je ona bra­na iz­nad ušća u Po, gde se sa oba­le lo­ve so­mo­ve i od pre­ko 100 ki­la«.

U tre­nut­ku sam se se­tio mno­gih pri­ča ko­je sam go­di­na­ma slu­šao o tom kult­nom me­stu, uda­lje­nom dva­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra od se­ver­no­i­ta­li­jan­skog gra­da Man­to­ve, i mo­žda naj­te­žem za slat­ko­vod­no va­ra­li­ča­re­nje ne sa­mo u Ita­li­ji već i u Evro­pi. Tu ri­bo­lo­vac ko­ji pe­ca sa oba­le, zbog gu­stog ra­sti­nja, ne­ma ni­ka­kav ma­ne­var­ski pro­stor, već ri­bu (a tu su hva­ta­ni i so­mo­vi du­ži od 2,6 m) mo­ra da za što kra­će vre­me na si­lu iš­ču­pa iz br­ze vo­de. Za­to se ko­ri­sti pri­bor za naj­te­že mor­sko va­ra­li­ča­re­nje za­ba­ci­va­njem – šta­po­vi za lov tu­ne i dži-ti­ja na po­pe­re i sti­ko­ve (či­ja je re­al­na te­ži­na ba­ca­nja i pre­ko 300 g), ma­ši­ni­ce ve­li­či­ne bar 10.000 po Shi­ma­nu, upre­de­ne stru­ne no­si­vo­sti naj­ma­nje 80 lb (oko 36 kg) i pred­ve­zi od mi­li­me­tar­skog naj­lo­na ili flu­o­ro­kar­bo­na. Ka­ko ni sve to če­sto ni­je do­volj­no da čo­vek iza­đe na kraj sa ri­bom od sto­ti­nak ki­la, ako ona kre­ne ku­da ona ho­će, ne­ki pri­čvr­ste oko po­ja­sa de­beo ko­no­pac, či­ji dru­gi kraj ve­žu za jaku ži­ča­nu mre­žu ko­ja šti­ti be­to­ni­ra­nu oba­lu od ero­zi­je i on­da se ta­ko obez­be­đe­ni od upa­da­nja u vo­du nad­vla­če sa ogrom­nim ri­ba­ma, ko­je je mo­gu­će iz­va­di­ti sa­mo ako im ne po­pu­sti­mo ni za mi­li­me­tar. Sve u sve­mu, ako ne­ki slat­ko­vod­ni ri­bo­lov na na­šem kon­ti­nen­tu mo­že da se na­zo­ve eks­trem­nim, on­da je to lov so­ma sa oba­le na Go­ver­na­lu, a mo­guć­no­sti da u ne­če­mu ta­kvom uče­stvu­jem, ma­kar i kao gle­da­lac, ni­sam mo­gao da odo­lim... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 327-)