Od m(r)esta do m(r)esta

Dok na ve­ći­ni na­ših ka­na­la i ba­ra štu­ka­ro­ši ri­bu na­la­ze pre­tra­žu­ju­ći ce­lu po­vr­ši­nu vo­de, na ve­li­kim je­ze­ri­ma, kao što je Vla­sin­sko, neo­p­ho­dan je sa­svim dru­ga­či­ji pri­stup. Naj­vi­še uspe­ha ima­ju oni ko­ji na osno­vu is­ku­stva i ana­li­zi­ra­nja tre­nut­ne si­tu­a­ci­je mo­gu da pret­po­sta­ve na ko­je zo­ne tre­ba obra­ti­ti po­seb­nu pa­žnju i šta gra­blji­vi­ci tre­ba po­nu­di­ti u da­tom mo­men­tu

Ana­li­zom pr­vih pro­leć­nih se­zo­na lo­va štu­ke na Vla­sin­skom je­ze­ru (u kom je ta gra­blji­vi­ca tek od­sko­ra ma­sov­ni­je pri­sut­na) mo­že se sa pri­lič­nom ve­ro­vat­no­ćom za­klju­či­ti da je uspeh u ci­lja­nom lo­vu naj­vi­še za­vi­sio od iz­bo­ra me­sta. Na­i­me, na ne­kim de­lo­vi­ma je­ze­ra su ostva­ri­va­ni do­bri ulo­vi, dok se na dru­gi­ma štu­ka tek spo­ra­dič­no ja­vlja­la. Za­to sam se po­tru­dio da si­ste­ma­ti­zu­jem sva za­pa­ža­nja i po­dat­ke do ko­jih sam mo­gao da do­đem, ka­ko bih svi­ma ko­ji se na ovu vo­du za­pu­te ra­di lo­va štu­ke, ali i oni­ma ko­ji je lo­ve na dru­gim slič­nim aku­mu­la­ci­ja­ma, even­tu­al­no po­mo­gao da i sa­mi pro­đu bo­lje i u ovoj se­zo­ni i u svim na­red­nim.

Kon­ti­nu­i­ra­no pra­će­nje ulo­va naj­ma­nje šest ri­bo­lo­va­ca, ko­ji su pe­ca­li u ju­žnom de­lu je­ze­ra to­kom pro­le­ća ove i pret­hod­ne se­zo­ne, te ko­ji su ima­li po 15 do 25 po­lu­dnev­nih iz­la­za­ka i uhva­ti­li ukup­no oko 200 štu­ka, na­vo­di pre sve­ga na za­klju­čak da je na gru­pi­sa­nje gra­blji­vi­ce pre­sud­no uti­ca­lo mre­šće­nje dru­gih vr­sta u tom pe­ri­o­du. U na­stav­ku tek­sta iz­ne­ću i ar­gu­men­te za to i opa­ža­nja na ko­ji­ma se ta­kav za­klju­čak za­sni­va, uz na­po­me­nu da će tek pra­će­nje si­tu­a­ci­je u na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na da­ti osno­va za de­fi­ni­tiv­no po­tvr­đi­va­nje ove te­o­ri­je ili za nje­no od­ba­ci­va­nje.

Na­kon pre­stan­ka lo­vo­sta­ja na štu­ku, tj. od po­čet­ka apri­la, na Vla­sin­skom je­ze­ru su po pra­vi­lu da­ni sa iole pri­stoj­nim vre­men­skim pri­li­ka­ma za ri­bo­lov ve­o­ma ret­ki, ta­ko da se pr­vi ci­lja­ni iz­la­sci na ovu gra­blji­vi­cu obič­no be­le­že tek od sre­di­ne apri­la. To i ni­je lo­še sa sta­no­vi­šta ri­bljeg fon­da, jer je pri­met­no da se mrest štu­ke, zbog ni­skih tem­pe­ra­tu­ra vo­de, ne za­vr­ša­va u mar­tu već znat­no ka­sni­je, pa to što u pr­vih pet­na­e­stak da­na apri­la ne­ma pre­ve­li­kog pri­ti­ska na ri­bu do­bro do­đe je­din­ka­ma ko­je su ta­da za­o­ku­plje­ne pro­du­že­njem vr­ste. Od sre­di­ne me­se­ca pa na­da­lje, ima, ka­ko re­ko­smo, ne­ko­li­ko ti­pič­nih si­tu­a­ci­ja gru­pi­sa­nja štu­ka u po­je­di­nim de­lo­vi­ma pri­o­ba­lja, ko­je se mo­gu po­ve­za­ti sa mre­stom dru­gih vr­sta ko­ji­ma se štu­ka hra­ni.

1. TO­KOM APRI­LA, OD­I­GRA­VA SE MREST BAN­DA­RA, na str­mi­jim pri­soj­nim stra­na­ma pri­o­ba­lja, u za­li­vi­ma za­klo­nje­nim od ve­tra, sa du­bi­nom od 2-2,5 m. U tom pe­ri­o­du, do­bri ulo­vi štu­ke su ostva­ri­va­ni u Pe­pe­ljač­kom za­li­vu, uz ju­žnu stra­nu po­lu­o­str­va Bra­ta­nov del, u Mu­ri­nom za­li­vu i u dru­gim ma­njim za­li­vi­ma na is­toč­noj oba­li. Štu­ka je pod­jed­na­ko uspe­šno hva­ta­na i sa oba­le i iz čam­ca, na va­ra­li­ce svih ti­po­va, ali bo­lje na dre­ča­ve sred­nje­ro­ne­će vo­ble­re... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 429-)