Ljuti senf za tamiške bucove

Boja je jedan od ključnih faktora prema kojima se ribolovci opredeljuju onda kada kupuju varalice i kada odlučuju koju će u konkretnoj situaciji bacati. Mada sasvim sigurno nema dekora na koji se riba neće zaleteti, neki nam ne deluju nimalo privlačno, dok drugi ulivaju poverenje, masovno se koriste i pokazuju se kao veoma efikasni na svim meridijanima. Međutim, ima i nekih »egzotičnih« kolornih kombinacija koje mogu biti veoma produktivne.

Va­ra­li­ča­ri ve­o­ma če­sto po­le­mi­šu o zna­ča­ju bo­je ve­štač­kih ma­ma­ca, tj. o nje­nom uti­ca­ju na uspeh u ri­bo­lo­vu. Upa­dlji­ve flu­o­re­scent­ne bo­je, a po­seb­no žu­ta (SFC), u prak­si su se od­lič­no po­ka­za­le u ve­čer­njem lo­vu smu­đa i so­ma, pre­da­to­ra ko­ji se na na­šim vo­da­ma naj­vi­še i pe­ca­ju po mra­ku. Po da­nu i u bi­stroj vo­di, naj­lov­ni­ji bi, po te­o­ri­ji, tre­ba­lo da bu­du ne­u­pa­dlji­vi pri­rod­ni de­ko­ri. Me­đu­tim, ve­ru­jem da ne­ma iole is­ku­sni­jeg blin­ke­ra­ša kom se ni­je de­si­lo da u uslo­vi­ma ve­o­ma do­bre vi­dlji­vo­sti od­lič­no pro­đe na ne­ki »vri­šte­ći« de­kor, ka­kav ne po­sto­ji u ri­bljem sve­tu (ili bar ne u onom ko­ji na­sta­nju­je slat­ke vo­de).

Moj pri­ja­telj Ra­do­mir Kr­kić, sni­ma­ju­ći svo­je TV emi­si­je o ri­bo­lo­vu, ob­i­šao je ve­li­ki deo zemlji­ne kugle i lo­vio mno­ge vr­ste ri­ba na naj­ra­zli­či­ti­jim te­re­ni­ma. Još od osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka on ima ve­li­ku ko­lek­ci­ju Ra­pa­la vo­ble­ra ko­je mu je slao brat iz Ame­ri­ke, a njih i da­nas naj­vi­še ko­ri­sti, gde god da pe­ca. Is­pro­bao je, da­ka­ko, broj­ne mo­de­le i de­ko­re, ali je naj­ve­ći broj ri­ba ulo­vio na to­nu­ći Co­unt­down od 5 cm. Nje­ga za­to ima u dva­de­se­tak de­ze­na, od ko­jih se mno­gi vi­še i ne pro­iz­vo­de. Pri­me­tio sam, međutim, da je sva­ki put ka­da bi­smo za­jed­no ju­ri­li bu­co­ve na Ta­mi­šu ri­bo­lov za­po­či­njao sa­mo jed­nim, za me­ne čud­no obo­je­nim vo­ble­rom iz te svo­je bo­ga­te zbir­ke – Co­unt­dow­nom ko­ji ima cr­ne ša­re po­put pe­še­va, ali su mu le­đa, gla­va i do­nji deo sto­ma­ka u raz­li­či­tim ni­jan­sa­ma fluo-oranž bo­je, dok su bo­ko­vi fluo-žu­ti. Vo­ble­ri u de­ko­ru hot ma­stard ma­dler (Hot Mu­stard Mud­dler), ili skra­će­no HMMD, du­go su ra­đe­ni sa­mo za tr­ži­šte Ka­nade, gde se ta bo­ja od­lič­no po­ka­za­la, postavši vr­lo tra­že­na u ri­bo­lovačkim krugovima... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 336 od 08.11.2013)