Kukuruz, pera i vetar

Ri­bo­lov­ci iz Be­o­gra­da i oko­li­ne sko­ro su sa­svim za­bo­ra­vi­li na ne­ka­da iz­u­zet­no po­pu­lar­ni ka­nal Sib­ni­ca, de­ce­ni­ja­ma je­dan od naj­po­pu­lar­ni­jih i naj­po­se­će­ni­jih re­vi­ra Pan­če­vač­kog ri­ta. Posle ne­ko­li­ko da­na pri­hra­nji­vanja me­sta ku­ku­ru­zom i dru­gim zr­ne­vljem, da li ova vo­da još ima šta da pru­ži?

Ne­dav­no sam sa su­pru­gom kre­nuo u neo­ba­ve­znu šet­nju kraj ka­na­la Sib­ni­ca, u Pan­če­vač­kom ri­tu, prak­tič­no na obo­du Be­o­gra­da. Ovo­ga pu­ta, za raz­li­ku od ne­ko­li­ko pret­hod­nih, ni­je bi­lo de­be­log te­pi­ha so­či­vi­ce, pa smo od­lu­či­li da pro­ba­mo ma­lo da pe­ca­mo. Na­kon što sam ba­cio ne­ko­li­ko ša­ka ku­ku­ru­za še­ćer­ca, mo­ja su­pru­ga je već u pr­vom za­ba­ča­ju na cr­vi­ća uhva­ti­la ba­bu­ški­cu. U na­red­nih sat i po su na cr­vi­će i na še­će­rac le­po ra­di­le i ba­bu­ške i cr­ven­per­ke, pa smo se na­pe­ca­li i istin­ski na­u­ži­va­li, iako ri­be ni­su bi­le krup­ne.

Ja sam pre to­ga pla­ni­rao da na­red­nih da­na pri­hra­nju­jem oda­bra­no me­sto na Ili­će­vom du­nav­cu, ali sam pri­hva­tio su­ge­sti­ju su­pru­ge da isto­vre­me­no hra­nim i po­zi­ci­ju na Sib­ni­ci, na ko­joj smo neo­če­ki­va­no do­bro pro­šli, pa sam če­ti­ri ju­tra za­re­dom u zo­ru ba­cao po 2-3 kg me­ša­vi­ne ku­va­nog sta­rog ku­ku­ru­za, še­ćer­ca, ko­no­plje i pše­ni­ce.

Ve­če pre od­la­ska na pe­ca­nje sam ose­tio uobi­ča­je­no ne­str­plje­nje i že­lju da što pre bu­dem na vo­di. Ali ne­gde oko 2,30 č pro­bu­dio me je oluj­ni ve­tar, od či­jeg hu­ča­nja ni­sam mo­gao da za­spim sve do če­ti­ri sa­ta, ka­da sam ina­če na­me­ra­vao da usta­nem. Ne­pre­sta­no sam se pi­tao sa­mo jed­no: za­što je vre­me mo­ra­lo da se po­kva­ri baš pred odav­no pla­ni­ra­ni ri­bo­lov. Ali ni­sam ni po­mi­šljao na od­u­sta­ja­nje, pa sam upr­kos ja­kom ve­tru i ki­ši kre­nuo ka Ili­će­vom du­nav­cu... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 334, od 11.10.2013.)