Pripremajući se početkom avgusta za višednevni ribolov sa jednog splava na Savi nizvodno od Ostružničkog mosta, najpre sam dva dana proveo u vodi, nastojeći da što bolje upoznam mesto, tj. da izmerim dubinu, vidim koliko se daleko pruža mulj, gde su rupe a gde sprud itd. Na ruku mi nije išlo to što je voda opadala, pa je bilo izvesno da će se i riba pomerati dalje od obale, ali je dobro bilo to što vlasnici nekoliko splavova uzvodno i nizvodno od ovog sa koga sam ja pecao nisu ribolovci, pa nije postojala opasnost da mi neko od njih hranjenjem odvuče ribu.
SONDU ZA ISPITIVANJE DNA, a ujedno i bovu kojom ću kasnije obeležiti zonu hranjenja, napravio sam od plastične flaše, debelog kanapa i cigle. Pretraga je pokazala da je od samog splava pa narednih 20 m dubina 4 m, potom sledi desetak metara širok kanal neravnog dna, dubok do 6 m, a na približno 30 m od splava je oko dva metra širok sprud, na kome nema mulja i gde je visina vodenog stuba tri metra (dalje opet počinje dublja zona, koja mi nije bila zanimljiva, ali sam u periodima neaktivnosti ribe jedan štap i u nju zabacivao da vidim nije li se riba tu sklonila zbog opadanja vode). Za sondiranje nisam koristio čamac, već sam plivao kako ne bih preskočio nijedan centimetar terena, a iako ni uzvodno ni nizvodno niko nije pecao, rešio sam da zabačajima i hranom ne izlazim van linija »mog« splava, kako mi iznenadni dolazak nekog ribolovca ne bi poremetio strategiju. Ubrzo nakon postavljanja bove, pokazalo se da jedna cigla nije dovoljna da je drži u mestu, pošto se pod dejstvom talasa koje su pravili gliseri pomalo pomerala, pa je jednom čak spala sa spruda u kanal – taj mali problem rešio sam dodajući još jednu ciglu.
Trećeg dana smo kolega koji je bio sa mnom i ja na 3 kg brašnaste primame dodali pet kesica cimeta u prahu, 400 g mleka u prahu, pola litra... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 330-)
