Crvi, rizla i "duse"

Vo­žnjom plov­ka na Dri­ni se u ovom pe­ri­o­du če­sto lo­vi vr­lo krup­na be­la ri­ba. Hra­nje­nje to­kom pe­ca­nja na cr­vi­će ili hleb zna­čaj­no po­ve­ća­va šan­se za uspeh. Ali, ka­da tre­ba pe­ca­ti u iz­ra­zi­to plit­koj vo­di, ku­gle pri­ma­me mo­gu i da ras­pla­še ri­bu. Naš re­pre­zen­ta­ti­vac u ri­bo­lo­vu na plo­vak na­šao je od­lič­no re­še­nje za ta­kvu si­tu­a­ci­ju

Je­sen je moj omi­lje­ni pe­riod go­di­ne za pe­ca­nje bo­lo­njez teh­ni­kom na Dri­ni. Pre po­la­ska na ovu pre­le­pu re­ku, i to na deo oko Ba­ji­ne Ba­šte, kon­tak­ti­rao sam s pri­ja­te­ljem Raj­kom Pa­vlo­vi­ćem, ko­ji uvek ima do­bre in­for­ma­ci­je o ak­tiv­no­sti ri­be. Re­kao mi je da se sko­balj još uvek uspe­šno pe­ca na tra­vu, ali da su po­je­din­ci po­če­li da ga hva­ta­ju i na hleb i cr­vi­će, što mi se ve­o­ma svi­de­lo, jer i sam vo­lim da lo­vim na te mam­ce. Sto­ga sam po­neo cr­ve i pri­ma­mu i sa dru­ga­rom Slo­bom kre­nuo put Dri­ne.

Raj­ko nas je upu­tio na je­dan od vi­ro­va na ko­ji­ma je bi­lo ak­tiv­no­sti pret­hod­nih ne­ko­li­ko da­na, a ko­ji mi se svi­deo na pr­vi po­gled. U sa­mo svi­ta­nje pre­po­zna­tlji­va ak­tiv­nost sko­ba­lja na po­vr­ši­ni po­tvr­di­la je da u nje­mu ima ri­be. Po­sle ne­ko­li­ko vo­žnji plov­ka, pri­me­tio sam da je du­bi­na ve­o­ma ma­la, ne­gde oko 80 cm pa sam re­šio da u pr­vi mah ne ba­cam pri­ma­mu, već sa­mo le­plje­ne cr­vi­će sa ri­zlom (ka­me­nom sit­ne gra­nu­la­ci­je, od 2 do 3 mm). Vo­đen ne­kim ra­ni­jim lo­šim is­ku­stvi­ma, od­lu­čio sam da pr­vo pro­bam sa ta­kvim hra­nje­njem, a da tek ako ono ne bu­de da­lo že­lje­ni re­zul­tat po­ku­šam i sa bra­šna­stom hra­nom. Na­i­me, de­ša­va­lo mi se da ka­da je vo­da ve­o­ma plit­ka i bi­stra kao ra­ki­ja tvr­de ku­gle pri­ma­me, ko­je pra­ve ve­li­ku bu­ku pri kon­tak­tu sa vo­dom, ras­te­ra­ju pla­šlji­vog "no­so­nju" i da ga po­sle ve­o­ma te­ško vra­tim. Ku­gle le­plje­nih cr­va su ma­nje, zbog če­ga su bo­lje za opi­sa­ne uslo­ve, a uz to ih ba­cam 10-15 me­ta­ra uz­vod­no od me­sta na ko­me sto­jim i gde oče­ku­jem ja­vlja­nje ri­be, pa ta­ko pra­ve mno­go ma­nje bu­ke i ma­nje pla­še ri­bu.

NA­KON ŠTO SAM PRI­PRE­MIO pri­ma­mu (vi­di okvir - prim. ur.), osta­vio sam cr­vi­će da se ule­pe i po­sve­tio se mon­ti­ra­nju si­ste­ma. Pri­me­tio sam da su ko­le­ge ko­je su već bi­le tu ka­da smo sti­gli pe­ca­le sa plov­ci­ma no­si­vo­sti oko 10 g, ali sam krat­ko po­sma­tra­ju­ći tok za­klju­čio da bi ve­ro­vat­no mo­glo da se lo­vi i sa znat­no lak­šim si­ste­mom, pa sam mon­ti­rao plo­vak od 6 g. Slo­ba i ja smo za po­če­tak na­pra­vi­li 5-6 ma­njih ku­gli, ko­je smo ba­ci­li na dva­de­se­tak me­ta­ra is­pred nas i oko 15 m uz­vod­no, te smo se da­li na pe­ca­nje.

Ma­gla ko­ja se još ni­je bi­la po­di­gla sma­nji­va­la je vi­dlji­vost plov­ka, a niz­vod­ni ve­tar, ko­ji je po­čeo da du­va ot­pri­li­ke ka­da i mi da pe­ca­mo, ote­ža­vao je nje­go­vu kon­tro­lu. Po­sle vi­še od po­la sa­ta bor­be sa ve­trom i ma­glom po­la­ko po­či­njem da se ka­jem što ni­sam sta­vio ve­ći plo­vak. Ali od­jed­nom, na sa­mom kra­ju vi­ra, imam po­ta­pa­nje plov­ka i do­bru ri­bu na šta­pu. Na­kon sa­mo ne­ko­li­ko se­kun­di bor­be, po ka­rak­te­ri­stič­nom "tre­ska­nju" šta­pa za­klju­ču­jem da to mo­žda i ni­je sko­balj već plo­ti­ca, što se ubr­zo po­tvr­đu­je, na mo­je odu­še­vlje­nje, jer va­dim pre­le­pu je­din­ku od oko dva ki­lo­gra­ma. Plo­ti­ca je na ovom de­lu Dri­ne pri­sut­na prak­tič­no isto ko­li­ko i sko­balj, ali se uglav­nom pe­ca u du­bljim vi­ro­vi­ma, pa sam se za­ču­dio što sam je ulo­vio u ta­ko plit­koj vo­di. Po­sle ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja, ko­ji me­tar iz­nad me­sta gde sam imao pr­vi tr­zaj do­bi­jam još jed­nu ri­bu ... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 439-)