Čekajući rečnu ajkulu

Naj­jed­no­stav­ni­ji si­ste­mi za pe­ca­nje štu­ke na ce­lu ri­bu ili par­če mo­gu da­ti sjaj­ne re­zul­ta­te ili bi­ti pot­pu­ni pro­ma­šaj, za­vi­sno od to­ga da li ih upo­tre­bi­mo na pra­vi na­čin i na pra­vom me­stu ili ne. Ovim tek­stom pod­se­ća­mo na ­va­žne detalje koji će nam pomoći da ne zaluta­mo kad se od­va­ži­mo da skre­ne­mo sa uobiča­je­ne rute...

U lo­vu štu­ke na ke­de­ra, ka­kvi god da su uslo­vi na te­re­nu (a mo­gu da bu­du ve­o­ma raz­li­či­ti, čak i na is­toj vo­di i u re­la­tiv­no krat­kom vre­men­skom raz­ma­ku), ve­ći­na pe­ca­ro­ša se tvr­do­gla­vo dr­ži pri­stu­pa na ko­ji se jed­nom na­vik­ne. To se od­no­si na raz­ne stva­ri, po­čev od vr­ste i ve­li­či­ne mam­ca, pre­ko do­ba go­di­ne ka­da uop­šte iz­la­ze na ovu gra­blji­vi­cu (re­ci­mo, ne­ki štu­ku na pri­rod­ni ma­mac lo­ve sa­mo u ok­to­bru i no­vem­bru), pa sve do sa­me teh­ni­ke. Ma­lo-po­ma­lo, mno­gi po­sta­nu ro­bo­vi sop­stve­nih na­vi­ka, i če­sto pro­la­ze osred­nje ili lo­še iako bi sa­mo ne­znat­na pro­me­na mo­gla bi­ti do­volj­na da ku­ći sa vo­de odu ne­u­po­re­di­vo za­do­volj­ni­ji. Ovo­ga pu­ta, skre­nu­će­mo pa­žnju na ne­ke ele­men­te teh­ni­ke, tj. pre­zen­ta­ci­je mam­ca, ko­je vre­di pri­la­go­di­ti si­tu­a­ci­ji.

SLO­BOD­NA BA­LE­RI­NA je omi­lje­ni na­čin lo­va mno­gih štu­ka­ro­ša. Nje­na osnov­na pred­nost ogle­da se u to­me što je ke­der po­nu­đen ovim me­to­dom ve­o­ma po­kre­tljiv, te sam »tra­ži« gra­blji­vi­cu. Da slo­bod­na ba­le­ri­na mo­že da do­ne­se bo­lje re­zul­ta­te ne­go osta­le teh­ni­ke po­sled­nji put sam se uve­rio kra­jem no­vem­bra, pe­ca­ju­ći sa pri­ja­te­ljem na Pe­čan­skom du­nav­cu kod Ko­stol­ca. Tog po­po­dne­va, nas dvo­ji­ca smo se­de­li na jed­noj od mno­go­broj­nih dr­ve­nih plat­for­mi na ko­sto­lač­kom de­lu ove vo­de i ne­pre­sta­no gle­da­li u šest plo­va­ka. Ne­ga­ti­van uti­caj pum­pe ko­ja je upor­no »vu­kla« vo­du ule­vo bio je po­ja­čan sla­bim se­ve­ro­za­pad­nim ve­trom. Ta­kvo pe­ca­nje bi se ubr­zo pre­tvo­ri­lo u mu­če­nje, pa smo pet plo­va­ka uko­tvi­li olo­vi­ma od po 30 g. Na mom tre­ćem šta­pu osta­la je slo­bod­na ba­le­ri­na, ko­ju sam na sva­kih ne­ko­li­ko mi­nu­ta mo­rao da va­dim i po­no­vo za­ba­cu­jem, što je vi­še do­sad­no ne­go za­mor­no, ali ovo­ga pu­ta mi uop­šte ni­je te­ško pa­lo, bu­du­ći da sam upra­vo na taj štap imao sva če­ti­ri udar­ca i iz­va­dio tri štu­ke, dok je pre­o­sta­lih pet gar­ni­tu­ra sve vre­me mi­ro­va­lo, iako smo i njih re­dov­no kon­tro­li­sa­li, po po­tre­bi me­nja­ju­ći ke­de­re.

Me­đu­tim, glav­na pred­nost slo­bod­ne ba­le­ri­ne isto­vre­me­no je i njen osnov­ni ne­do­sta­tak... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu broj 390-)