Bliska borba pod nogama

Na sred­njim i ve­li­kim re­ka­ma mren­skog re­gi­o­na bo­lo­nje­zi se u naj­ve­ćem bro­ju pri­li­ka ko­ri­ste za pe­ca­nje na ve­ćoj da­lji­ni, teh­ni­kom vo­žnje plov­ka sa ko­če­njem. No po­ne­kad se du­gim šta­po­vi­ma sa vo­đi­ca­ma i ma­ši­ni­com mo­že ve­o­ma le­po lo­vi­ti i pod no­ga­ma, i to dru­ga­či­jom pre­zen­ta­ci­jom.

Ce­log le­ta oslu­ški­vao sam ve­sti o to­me gde je sko­balj pro­ra­dio na vo­da­ma u oko­li­ni Kru­šev­ca. Spo­ra­dič­no je bi­lo od­lič­nih ulo­va ove ću­dlji­ve vr­ste, ali su in­for­ma­ci­je ko­je sam do­bi­jao go­vo­ri­le da je glav­ni ma­mac tra­va, uglav­nom ve­štač­ka, a ta­kav vid ri­bo­lo­va mi ni­je na­ro­či­to bli­zak. No ka­da sam ne­dav­no vi­deo sli­ke svog pri­ja­te­lja Go­ra­na Ka­la­no­vi­ća, ko­ji je za po­pod­ne la­ko is­pu­nja­vao do­zvo­lje­nu dnev­nu kvo­tu ulo­va a na tra­vu go­to­vo da ne pe­ca (iako ve­o­ma do­bro po­zna­je pre­hram­be­ne na­vi­ke »srp­skog lo­so­sa«), bi­lo mi je ja­sno da je do­šlo vre­me da ko­nač­no kre­nem na sko­ba­lja.

PO TMUR­NOM VRE­ME­NU, na ivi­ci ki­še, Go­ran do­la­zi po me­ne oko 13 č. On ne vo­li da ide ra­no na pe­ca­nje, a i sma­tra da za ti­me u ovom pe­ri­o­du ne­ma po­tre­be. Ve­o­ma br­zo sti­že­mo na te­ren niz­vod­no od Ja­sič­kog mo­sta. Kraj pu­ta su auto­mo­bi­li po­re­đa­ni kao na svad­bi, iako je rad­ni dan, i vo­zi­mo se go­to­vo ki­lo­me­tar po­red njih, tra­že­ći me­sto na ko­je se mo­že sta­ti. Ko­nač­no pro­na­la­zi­mo jed­no i tri-če­ti­ri mi­nu­ta ka­sni­je već za­ba­cu­je­mo. Još po­šte­no ne sti­žem ni da pro­vo­zam plo­vak, a Go­ran za­ma­ra pr­vog sko­ba­lja.

Lep je to ko­mad, u do­broj for­mi, te­žak oko po­la ki­lo­gra­ma. Sli­kam ko­le­gu, iz­ne­na­đen zbog či­nje­ni­ce da se ta­ko br­zo upi­sao, iako po­red nas pe­ca još ne­ko­li­ko ri­bo­lo­va­ca, a on se sa­mo za­go­net­no sme­ška. Osta­le ko­le­ge se me­đu­sob­no ša­le, ali vi­dim da je ov­de pra­vi­lo da se ne pri­ča ka­ko se lo­vi. Me­sto je sa­svim ati­pič­no: po­vr­ši­na je glat­ka, ali je vo­da br­za. Plo­vak od 3 g za sa­mo ne­ko­li­ko se­kun­di pre­đe de­se­tak me­ta­ra. Ne pe­ca se »što­pa­njem«... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 361-)