Do­dat­no mi­ri­sa­nje i bo­je­nje pri­hra­na i ma­ma­ca ni­je no­vi­jeg da­tu­ma, a pribegava mu se u svim vi­do­vi­ma lo­va mir­nih ri­ba. Ali po­sled­njih go­di­na sve vi­še ri­bo­lo­va­ca, uklju­ču­ju­ći i fi­de­ra­še, ume­sto uma­ka­nja, pr­ska­nja spre­jom ili me­ša­nja ve­će ko­li­či­ne adi­tiva sa pri­ma­mom do­da­je ma­le ko­li­či­ne vi­so­ko­kon­cen­tro­va­nih teč­no­sti po­mo­ću fla­ši­ca sa ka­palj­kom. Ot­kri­va­mo vam glav­ne pred­no­sti ta­kvog pri­stu­pa

Kapaljke

U fi­de­ru se mo­gu ko­ri­sti­ti svi mam­ci, pri­hra­ne i do­da­ci ko­ji se upo­tre­blja­va­ju i u pe­ca­nju na plo­vak i u ša­ran­skom ri­bo­lo­vu. Uz hra­ni­li­ce i šta­po­ve iz­u­zet­no ose­tlji­vih iz­men­lji­vih vr­ho­va, to je ono što ovu teh­ni­ku či­ni oso­be­nom. Od sa­mog po­čet­ka mo­der­ne »fi­der re­vo­lu­ci­je«, ko­ja se za­huk­ta­la po­sle 2007, u upo­tre­bu su ušli ra­zni adi­ti­vi, ko­ji­ma se po­ve­ća­va efi­ka­snost ma­ma­ca i pri­ma­ma. Ono što je pre­u­ze­to iz mo­der­nog ša­ra­no­lo­va ko­ri­sti se u kla­sič­nom fi­de­ru, ali još vi­še u tzv. me­to­du, i to na­ro­či­to na ko­mer­ci­jal­nim re­vi­ri­ma, dok su za fi­der pe­ca­nje na tzv. otvo­re­nim (»di­vljim«) vo­da­ma pri­men­lji­vi­ja mo­der­na re­še­nja iz plov­ka­ro­ške »ku­hi­nje«, od ko­jih su mno­ga pre­u­ze­ta od ša­ran­dži­ja, s tim što su pro­iz­vo­di po pra­vi­lu ne­što sla­bi­je kon­cen­tra­ci­je.

Ovo­ga pu­ta ob­ja­sni­ću vam ka­ko se upo­tre­blja­va­ju teč­ni adi­ti­vi u for­mi tzv. ka­palj­ki, ko­ji se u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na po­la­ko pri­ma­ju i u kla­sič­nom fi­de­ru i u me­to­du, a ra­do ih ko­ri­ste ne sa­mo tak­mi­ča­ri već re­kre­a­tiv­ni ri­bo­lov­ci. Sa­ma am­ba­la­ža, tj. pla­stič­na fla­ši­ca sa ka­palj­kom, ima pred­nost u od­no­su na obič­ne fla­ši­ce, ali i na uma­kalj­ke (di­po­ve) i spre­je­ve, jer je ra­si­pa­nje dra­go­ce­ne teč­no­sti sma­nje­no, a u od­no­su na di­po­ve rok upo­tre­be pro­du­žen, bu­du­ći da če­sti­ce pri­hra­ne i mam­ci ne mo­gu da »kon­ta­mi­ni­ra­ju« teč­nost i iza­zo­vu nje­no kva­re­nje ili me­nja­nje nje­nih svoj­sta­va.

KA­PALJ­KA JE EFI­KA­SNA za tre­ti­ra­nje ma­ma­ca, i to po­seb­no onih po­sta­vlje­nih na udi­cu, jer je po­stu­pak ve­o­ma jed­no­sta­van, a do­zi­ra­nje iz­u­zet­no pre­ci­zno. Na­ka­pa­va­njem mo­že­mo po­ve­ća­va­ti pri­vlač­nost bu­kval­no svih ma­ma­ca, ka­ko ži­vih, ta­ko i pre­ra­đe­nih (od cr­va, pin­ki­ja i gli­sta, pre­ko hle­ba i ku­ku­ru­za, do pe­le­ta, boj­li­ja itd.).

I pri­hra­nu je mo­gu­će na ovaj na­čin la­ko i efi­ka­sno uči­ni­ti iza­zov­ni­jom, i to bi­lo pre uba­ci­va­nja sme­se u hra­ni­li­cu ili na­kon to­ga. Efe­kat do­da­va­nja teč­no­sti hra­ni pre no što po­to­nju »upa­ku­je­mo« ne­što je spo­ri­ji, te se ovo re­še­nje uglav­nom pri­me­nju­je na du­bljim ili te­ku­ćim vo­da­ma, dok će dej­stvo do­dat­ka, ako se na­ka­pa na sme­su sta­vlje­nu u hra­ni­li­cu, bi­ti br­že, pa se to­me pri­be­ga­va is­klju­či­vo na sta­ja­ćim i plit­kim te­re­ni­ma, po mir­nom vre­me­nu. Na­rav­no, isto ta­ko mo­že­mo uči­ni­ti za­ni­mlji­vi­jom i pri­ma­mu ko­ju u for­mi ku­gli ba­ca­mo ru­kom, prać­kom ili na ne­ki dru­gi na­čin.

SU­ŠTI­NA PO­STUP­KA ISTA je kao u slu­ča­ju uma­ka­nja (di­po­va­nja). Raz­li­či­ti teč­ni adi­ti­vi slu­že to­me da una­pre­de atrak­tiv­nost ma­ma­ca od­no­sno pri­hra­na, či­ne­ći ih isto­vre­me­no vi­zu­el­no pri­ma­mlji­vi­jim, mi­ri­šlja­vi­jim i uku­sni­jim, a ne­ret­ko i hran­lji­vi­jim, ta­ko da ri­bu pri­vu­ku, pod­stak­nu na je­lo i za­dr­že u hra­nje­noj zo­ni. Za­vi­sno od ka­rak­te­ri­sti­ka teč­no­sti, ona mo­že da imi­ti­ra fi­to­plank­ton, al­ge ili ko­lo­ni­je tu­bi­fek­sa, fu­ja i dru­gih sit­nih vo­de­nih or­ga­ni­za­ma, ko­ji su osnov­na hra­na mno­gih mir­nih ri­ba i mla­đi svih vr­sta. Ka­palj­ka­ma se do­da­ju i aro­me ra­znih vr­sta, za­sla­đi­va­či i sti­mu­la­to­ri (atrak­to­ri), a pre sve­ga be­tain. Mno­gi pro­iz­vo­đa­či pri­ma­ma i ma­ma­ca iz ce­le Evro­pe u po­nu­du su već uklju­či­li pro­iz­vo­de ovog ti­pa, a me­đu nji­ma su i dve do­ma­će fir­me, či­je sam pro­iz­vo­de imao za­do­volj­stvo da te­sti­ram, pa ću vam svo­ja is­ku­stva ovom pri­li­kom i pre­ne­ti... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 420-)