Povuci – potegni

Če­sto se mo­že ču­ti da je jed­na od naj­bo­ljih ka­rak­te­ri­sti­ka fi­der teh­ni­ke to što ose­tlji­vi vrh fi­der šta­pa svo­jim ti­tra­njem ne­po­gre­ši­vo i mo­men­tal­no oba­ve­šta­va ri­bo­lov­ca da ri­ba uzi­ma ma­mac. Ali da bi u prak­si za­i­sta bi­lo ta­ko, mo­ra­mo do­bro na­pra­vi­ti si­stem i po­tom ga pra­vil­no za­teg­nu­ti.

Ne­dav­no me je iz­ne­na­di­lo pi­ta­nje jed­nog pre­ka­lje­nog fi­der ri­bo­lov­ca tak­mi­ča­ra. Na­i­me, on je pri­znao da uz sve is­ku­stvo i da­lje ni­je si­gu­ran ka­ko tre­ba po­stu­pa­ti pri po­ta­pa­nju i za­te­za­nju naj­lo­na na­kon za­ba­ča­ja, tj. ka­ko ostva­ri­ti op­ti­ma­lan kon­takt sa si­ste­mom, ko­ji omo­gu­ća­va naj­bo­lju sig­na­li­za­ci­ju tr­za­ja. Sa oprav­da­nim raz­lo­gom po­sum­njao je da upra­vo u to­me le­že raz­lo­zi ve­li­kih osci­la­ci­ja u ulo­vi­ma ko­je ostva­ru­je to­kom ne­kih nad­me­ta­nja.

Svi fi­de­ra­ši, uklju­ču­ju­ći i one naj­i­sku­sni­je, su­sre­ću se sa tim pro­ble­mi­ma i mo­ra­ju se u sva­koj pri­li­ci po­tru­di­ti da ih re­še na naj­bo­lji na­čin. U ovom pri­lo­gu ću ob­ja­sni­ti ka­ko ja to ra­dim, tj. ka­ko tre­ba po­stu­pa­ti da bi ve­za iz­me­đu vr­ha šta­pa i kra­ja si­ste­ma, tj. hra­ni­li­ce i mam­ca, bi­la op­ti­mal­no za­teg­nu­ta. Ali od­mah mo­ram da na­po­me­nem i to da sa­ma uput­stva bez kon­stant­nog tre­nin­ga ne­će ni­ko­me po­mo­ći.

Kon­takt iz­me­đu vr­ha šta­pa i si­ste­ma uti­če na sig­na­li­za­ci­ju, ko­ja osim što mo­že bi­ti in­ten­ziv­na (tj. la­ko uoč­lji­va) ili sla­ba (te­ško uoč­lji­va) mo­že i pot­pu­no iz­o­sta­ti. U op­ti­mal­nim uslo­vi­ma, ka­da pe­ca­mo na mir­noj vo­di, na da­lji­na­ma do 25-30 me­ta­ra, na me­stu na ko­me ne­ma ve­ćih pre­pre­ka, a du­bi­na je ujed­na­če­na i ne pre­la­zi ne­ko­li­ko me­ta­ra, naj­če­šće ne­će­mo ima­ti ve­li­kih pro­ble­ma u us­po­sta­vlja­nju kon­tak­ta sa mam­cem i uoča­va­nju tr­za­ja. Ali za­to u mno­gim dru­gim si­tu­a­ci­ja­ma sig­na­li­za­ci­ja mo­že bi­ti ote­ža­na u ma­njoj ili ve­ćoj me­ri, pa sa­mim tim i na­ši ulo­vi ma­nji. Uko­li­ko u ne­ko­li­ko uza­stop­nih za­ba­ča­ja va­di­mo si­stem sa isi­sa­nim mam­ci­ma ili bez njih, ili do­bi­ja­mo ri­bu a da ni­smo pri­me­ti­li sa­vi­ja­nje vr­ha, evi­dent­no je da ne­što ni­je u re­du.

Da bi sig­na­li­za­ci­je bi­lo, neo­p­hod­ne su dve stva­ri – da naj­lon bu­de op­ti­mal­no za­teg­nut i da se slo­bod­no pro­sti­re kroz vo­du. Uko­li­ko je la­bav ili na­le­že na ne­ku pre­pre­ku, in­di­ka­ci­ja tr­za­ja će iz­o­sta­ti ili će bi­ti znat­no sla­bi­ja no što je po­treb­no da bi­smo ih re­gi­stro­va­li. A od ve­li­kog uti­ca­ja mo­že bi­ti i br­zi­na po­ta­pa­nja naj­lo­na, jer se ne­ret­ko de­ša­va da ri­ba uzi­ma ma­mac u pro­pa­da­nju ili u istom tre­nut­ku ka­da hra­ni­li­ca do­dir­ne dno... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 347-)