Pridneno glavinjanje

Gla­vi­nja­re su od­lič­ne za lov štu­ke, po­go­to­vo na du­bljim te­re­ni­ma, jer nji­ma mo­že­mo pre­tra­ži­ti sko­ro sve slo­je­ve vo­de, a nji­ho­va in­ten­ziv­na vi­bra­ci­ja do­no­si ulo­ve u svim de­lo­vi­ma se­zo­ne. Ako ih do sa­da ni­ste uvr­sti­li u svoj ar­se­nal, ve­ru­je­mo da će­te na­kon či­ta­nja ovog tek­sta to si­gur­no uči­ni­ti

Ka­da se po­me­ne lov štu­ke ve­štač­kim mam­ci­ma, ve­ći­na ri­bo­lo­va­ca naj­pre po­mi­sli na lep­ti­re i ka­ši­ke, vo­ble­re, še­do­ve i tvi­ste­re, spi­ner­bej­to­ve, »za­re« i po­pe­re, a u po­sled­njih de­se­tak go­di­na i na džer­ko­ve. Tek po­ne­kom na um pad­nu i gla­vi­nja­re, bi­lo da su me­tal­ne, pla­stič­ne ili si­li­kon­ske, iako i one mo­gu bi­ti ve­o­ma pro­duk­tiv­ne, a u ne­kim uslo­vi­ma čak i naj­bo­lji iz­bor za lov jed­ne od naj­po­pu­lar­ni­jih gra­blji­vih ri­ba slat­kih vo­da se­ver­ne he­mis­fe­re. Ja štu­ku na gla­vi­nja­re du­go lo­vim, a ka­ko po­o­dav­no i pra­vim raz­ne va­ra­li­ce, pa i ta­kve, pri­hva­tio sam pred­log ured­ni­ka Ri­bo­lo­va da deo svo­jih is­ku­sta­va pre­ne­sem ovim tek­stom

Osnov­na raz­li­ka me­đu gla­vi­nja­ra­ma na­pra­vlje­nim od raz­li­či­tih ma­te­ri­ja­la mo­že se opi­sa­ti jed­nom re­če­ni­com: me­tal­ne ima­ju ube­dlji­vo naj­ja­ču vi­bra­ci­ju; pla­stič­ne ra­de ne­što fi­ni­je, a uz to spo­ri­je to­nu od me­tal­nih (ko­li­ko god da su ote­ža­ne) i naj­če­šće ima­ju gla­snu »zveč­ku«;  si­li­kon­ske su od sve tri vr­ste ipak naj­po­god­ni­je za lov štu­ke teh­ni­kom dži­go­va­nja (iako i me­tal­ne mo­gu po­slu­ži­ti u tu svr­hu) zbog kom­bi­na­ci­je ve­li­či­ne, te­ži­ne i ob­li­ka svog sra­zmer­no kom­pakt­nog te­la.

Tri po­me­nu­te vr­ste gla­vi­nja­ra, za­hva­lju­ju­ći raz­li­či­tim oso­bi­na­ma i ra­du, pri­men­lji­ve su u ra­znim si­tu­a­ci­ja­ma, tj. na te­re­ni­ma raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka i u svim slo­je­vi­ma vo­de na re­ka­ma, je­ze­ri­ma i dru­gim sta­ja­ći­ca­ma. Ovo­ga pu­ta bi­će vi­še re­či o upo­tre­bi si­li­kon­skih gla­vi­nja­ra u lo­vu štu­ke, za­to što te va­ra­li­ce sko­ro sva­ki blin­ke­raš sa rav­ni­čar­skih vo­da ima u ar­se­na­lu, ali ih ogrom­na ve­ći­na ko­ri­sti za dru­ge pre­da­to­re (pre sve­ga za bu­co­va, smu­đa i so­ma), dok za­sad ma­lo ko­me uop­šte pa­da na pa­met da pro­ba da na njih lo­vi štu­ku, iako je to  iz­vo­dlji­vo i do­ka­za­no uspe­šno.

SI­LI­KON­SKE GLA­VI­NJA­RE, ko­je u Sr­bi­ji za svo­je po­tre­be pra­ve mno­gi ri­bo­lov­ci, a za da­lju pro­da­ju de­se­ti­ne ma­lih pro­iz­vo­đa­ča, mo­gu bi­ti ve­li­či­nom, te­ži­nom i vi­bra­ci­jom pri­la­go­đe­ne sko­ro svim uslo­vi­ma u ko­ji­ma lo­vi­mo štu­ku, a uz to su re­la­tiv­no jef­ti­ne u po­re­đe­nju sa svim osta­lim ve­štač­kim mam­ci­ma. Ka­da su do­bro kon­stru­i­sa­ne, mo­gu se za­ba­ci­va­ti ve­o­ma pre­ci­zno i le­te iz­u­zet­no da­le­ko, bez »he­li­kop­ter efek­ta« ko­ji bi skra­tio pu­ta­nju kroz va­zduh... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 496/497-)