Do­pa­da­nje i pro­pa­da­nje

Pr­vi deo je­se­ni je pri kra­ju, a uslo­vi za lov smu­đa na ­Du­na­vu, Sa­vi i Ti­si su i da­lje iden­tič­ni let­njim, pa ni­je čud­no što su ulo­vi ve­ći­ne ri­bo­lo­va­ca skrom­ni. Na bo­lje re­zul­ta­te mo­gu tre­nut­no ra­ču­na­ti sa­mo oni ko­ji su iz­ra­zi­to upor­ni i sprem­ni da pri­stup u pot­pu­no­sti pri­la­go­de okol­no­sti­ma

Se­zo­na va­ra­li­ča­re­nja smu­đa je ka­len­dar­ski gle­da­no u pu­nom je­ku, ali je Du­nav (kao i sve osta­le na­še ve­li­ke re­ke) ni­zak za ovo do­ba go­di­ne, pro­tok mu je slab – oko 2000 kub­nih me­ta­ra u se­kun­di, a vo­da bi­stra. To de­fi­ni­tiv­no ni­su naj­bo­lji uslo­vi za va­ra­li­ča­re­nje, prem­da se uz ma­lo upor­no­sti i pri­la­go­đa­va­nja mo­že i sa­da po­ne­što uhva­ti­ti.

SMUĐ JE U OVA­KVIM uslo­vi­ma da­le­ko od oba­le, na plov­nom pu­tu, u ru­pa­ma i na od­se­ci­ma, tj. na me­sti­ma sa iz­ra­že­nom pro­me­nom du­bi­ne, po­to­plje­nim kla­da­ma i dru­gim pre­pre­ka­ma. Kva­li­te­tan so­nar bi bio od ve­li­ke po­mo­ći u na­la­že­nju iz­gled­nih po­zi­ci­ja, pa ti­me i ri­be, ali ta­kvu spra­vu još uvek mo­že da pri­u­šti ma­li broj na­ših ko­le­ga, dok su mno­go broj­ni­ji oni ko­ji se sna­la­ze na raz­ne na­či­ne. Ja sam na ve­ći­nu ta­kvih me­sta na­ba­sao sa­svim slu­čaj­no, uglav­nom ver­ti­kal­no dži­gu­ju­ći iz čam­ca no­še­nog sna­gom to­ka, ali i pom­no po­sma­tra­ju­ći vo­du, jer na njoj nam sva­ku ve­ću pre­pre­ku ne­po­gre­ši­vo ot­kri­va­ju vi­ro­vi i tur­bu­len­ci­je na po­vr­ši­ni. Ako pri­me­ti­mo ta­kvu pro­me­nu, tre­ba oba­ve­zno da za­sta­ne­mo i is­pi­ta­mo sa bar ne­ko­li­ko za­ba­ča­ja te­ren ma­lo uz­vod­no od po­vr­šin­skog »do­ga­đa­nja«. Ka­da ta­ko »ubo­de­te« do­bit­no me­sto, oba­ve­zno ga »mar­ki­raj­te«, tj. upam­ti­te lo­ka­ci­ju hva­ta­ju­ći ori­jen­ti­re u naj­ma­nje dva prav­ca. Za »mar­ke« uzi­maj­te da­le­ko­vo­de i slič­ne objek­te, traj­ni­je od kro­šnji dr­ve­ća, ko­je zna­ju da ne­sta­nu pre­ko no­ći.

KA­KO SA­DA LO­VI­MO na me­sti­ma sa ve­ćom du­bi­nom ne­go ina­če, tre­ba oda­bra­ti do­volj­no jak štap i da­ti sna­žni­ju kon­tru ne­go ka­da pe­ca­mo pli­će. Udi­ce mo­ra­ju bi­ti mak­si­mal­no oštre, a dril po­de­si­te u skla­du sa si­tu­a­ci­jom – uko­li­ko ba­ca­te va­ra­li­cu oko kr­ša u ko­ji bi smuđ la­ko mo­gao da se za­vu­če, steg­ni­te koč­ni­cu ma­lo ja­če ka­ko bi­ste mo­gli da br­zo odvo­ji­te ri­bu od dna i pre­pre­ke i do­ve­de­te je u zo­nu bez­bed­nu za vas. Smuđ ni­je na­ro­čit bo­rac i ubr­zo će se pre­da­ti, ali u slu­ča­ju da se ma­lo vi­še oti­ma kad ga dig­ne­mo od dna, slo­bod­no na po­la vo­de ma­lo po­pu­sti­te koč­ni­cu ka­ko bi­ste spre­či­li ki­da­nje stru­ne ili even­tu­al­no otva­ra­nje udi­ce (uko­li­ko ko­ri­sti­te one od ta­nje ži­ce).

OD VA­RA­LI­CA KO­JE mi slu­že za ver­ti­ka­li­sa­nje, oba­ve­zno su mi u ku­ti­ja­ma Smu­ki­je­vi mo­de­li La­sta, Tru­di i Li­der, te Mo­narch Dok Ziggy i Spic­key... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 466-)