Ku­ku­ruz je je­dan od glav­nih sastojaka ve­ći­ne hra­na za mir­ne ri­be. Ko­ri­sti se u for­mi bra­šna, gri­za, ce­lih ili se­če­nih zr­na itd. Za­ču­do, ve­o­ma ma­li broj ri­bo­lo­va­ca do­da­je ga u svo­je pri­ma­me u jed­nom za ri­bu iz­u­zet­no pri­vlač­nom a na­ma la­ko do­stup­nom vi­du – is­ko­kanog i po­tom sa­mle­venog. Ot­kri­va­mo vam jed­nu od do­bro ču­va­nih taj­ni sta­rih tak­mi­ča­ra.

Pri­hra­nji­va­nje je je­dan od ele­me­na­ta ri­bo­lo­va ko­ji kre­a­tiv­nim lju­di­ma pru­ža bez­broj mo­guć­no­sti za po­bolj­ša­va­nje re­zul­ta­ta. Za­to ni­je ni­ma­lo čud­no što ve­ći­na am­bi­ci­o­znih lo­va­ca na mir­ne ri­be eks­pe­ri­men­ti­še sa ra­znim pri­me­sa­ma, na­sto­je­ći da na­pra­vi svoj ori­gi­nal­ni miks ili da po­bolj­ša ne­ki po­sto­je­ći. Ovog pu­ta ću vam pred­sta­vi­ti je­dan la­ko do­stu­pan sa­sto­jak, ko­ji se jed­no­stav­no pri­pre­ma, a bez­broj je pu­ta pro­ve­ren u prak­si i od­lič­no se po­ka­zao. Ovu taj­nu ot­krio mi je po­koj­ni Ste­va Se­ke­rić, le­gen­da srp­skog sport­skog ri­bo­lo­va, od ko­ga sam mno­go na­u­čio.

Kokicevelika

Ste­va je uvek go­vo­rio: »Naj­bo­lje je pri­ma­mi do­da­ti ono če­ga u njoj već ima, ali u ne­kom ma­lo dru­ga­či­jem ob­li­ku«.

U ovom slu­ča­ju, taj do­da­tak su ko­ki­ce, tj. pod dej­stvom to­plo­te eks­pan­di­ra­na zr­na ku­ku­ru­za ko­ki­ča­ra. Ta na­ma omi­lje­na gric­ka­li­ca je vr­lo hran­lji­va, br­že se va­ri ne­go si­ro­vi, ku­va­ni ili pe­če­ni sta­ri ku­ku­ruz, a mi­ris ko­ki­ca pri­ma­mljiv je ne sa­mo na­ma već i ri­ba­ma (a na­rav­no i dru­gim sva­što­je­di­ma i bi­ljo­je­di­ma).

Ko­ki­ce se u bra­šna­ste pri­ma­me sta­vlja­ju u sa­mle­ve­nom sta­nju. Naj­bo­lje ih je usit­ni­ti u blen­de­ru ili u ne­kom kuć­nom mli­nu, ko­ji oba­ve­zno mo­ra bi­ti pot­pu­no čist, ka­ko sme­sa ne bi po­pri­mi­la ne­ki ne­že­lje­ni mi­ris. Du­ži­nom mle­ve­nja mo­že­mo re­gu­li­sa­ti gra­nu­la­ci­ju (tj. krup­no­ću če­sti­ca), pri­la­go­đa­va­ju­ći je svo­jim že­lja­ma i po­tre­ba­ma. Na­čel­na pre­po­ru­ka je da se ko­ki­ce mik­su do­da­ju u ko­li­či­ni od 10 do 30%, ali čak i ako sta­vi­mo ne­što... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 374-)