Ve­či­ta di­le­ma sva­kog plov­ka­ro­ša je­ste ko­ji štap za pe­ca­nje ku­pi­ti. Sko­ro sva­ki po­čet­nik na­ba­vi je­dan štap, te nji­me iz­ve­sno vre­me pe­ca sve i svu­da, da bi po­ste­pe­no, sa ši­re­njem zna­nja, shva­tao ko­ja su mu ogra­ni­če­nja i pro­ši­rio ar­se­nal mo­de­li­ma raz­li­či­tih ka­rak­te­ri­sti­ka i na­me­na.

Šta­po­vi se raz­li­ku­ju po du­ži­ni, te­ži­ni, de­blji­ni blan­ka, ba­lan­su, te­ži­ni ba­ca­nja, oštri­ni itd. Ali pri iz­bo­ru je pre sve­ga po­treb­no da ima­mo u vi­du ka­rak­te­ri­sti­ke vo­de ili vo­da na ka­kvim na­me­ra­va­mo da kon­kret­ni mo­del naj­vi­še ko­ri­sti­mo. Pro­ba­ću da vam baš ru­ko­vo­de­ći se kri­te­ri­ju­mom te­re­na pred­sta­vim raz­li­či­te ti­po­ve plov­ka­ro­ških šta­po­va pri­men­lji­ve na na­šim te­ku­ći­ca­ma i sta­ja­ći­ca­ma.

Plovkaroški štap

ZA RI­BO­LOV NA VE­ĆI­NI AKU­MU­LA­CI­JA ša­ran­skog re­gi­o­na, te­o­ret­ski gle­da­no, lo­gič­no bi bi­lo iza­bra­ti meč štap. Ali to ne mo­ra uvek da bu­de naj­bo­lje re­še­nje. Re­ci­mo, za je­ze­ra u ko­ji­ma ima mno­go tra­ve ko­ja se pru­ža sko­ro do sa­me po­vr­ši­ne, kao što je Sav­sko je­ze­ro (Ada Ci­gan­li­ja) u Be­o­gra­du, meč teh­ni­ka uop­šte ni­je naj­po­god­ni­ja, jer to­nu­ći naj­lon u vo­di ne mo­že da »leg­ne« ka­ko tre­ba. Na Adi se uglav­nom lo­vi de­ve­ri­ka (a uz nju i bo­dor­ka, ko­ja je znat­no sit­ni­ja), pa nam tre­ba me­kan štap, ka­ko to­kom bor­be udi­ca ne bi ki­da­la me­ka­na usta ri­be i ka­ko nam sit­nu­ri­ja ne bi če­sto spa­da­la, što bi se sa kru­ćim šta­pom si­gur­no de­ša­va­lo. Sle­de­će pi­ta­nje na ko­je tre­ba se­bi da od­go­vo­ri­mo je­ste na ko­joj du­bi­ni i da­lji­ni od oba­le pe­ca­mo. Ka­da to zna­mo, mo­že­mo da od­re­di­mo i ko­ja nam du­ži­na šta­pa i te­ži­na ba­ca­nja naj­vi­še od­go­va­ra­ju. Ako se de­ve­ri­ka na­la­zi po­da­le­ko od oba­le, kao na Sav­skom je­ze­ru, a uz to i do­sta du­bo­ko (če­sto na 5–7 m), mo­ra­mo ko­ri­sti­ti te­ške plov­ke, no­si­vo­sti bar 10 g, ka­ko bi­smo mo­gli da za­ba­ci­mo do­volj­no da­le­ko i da br­zo spu­sti­mo ma­mac na po­treb­nu du­bi­nu. A za pe­ca­nje ta­ko te­škim si­ste­mom na po­me­nu­toj du­bi­ni i da­le­ko od oba­le, po­tre­ban nam je štap dug 7 m, t.b. 20 ili 25 g. Ne­ko od vas ko­ji či­ta­te ovaj tekst ve­ro­vat­no se pi­ta za­što da se pe­ca šta­pom od 7 m ka­da je mo­gu­će uze­ti i ne­ki kra­ći i lak­ši i on­da lo­vi­ti nji­me na kli­ze­ći plo­vak. Od­go­vor na to pi­ta­nje je jed­no­sta­van – sa kli­ze­ćim plov­kom ne­ma­mo pot­pu­nu kon­tro­lu nad si­ste­mom, te pri po­ku­ša­ju da pre­vla­či­mo ma­mac pre­ko zo­ne hra­nje­nja na isti na­čin kao sa fik­snim (a de­ve­ri­ka upra­vo u tom pre­vla­če­nju naj­če­šće uzi­ma ma­mac) ne­mi­nov­no po­vla­či­mo ceo si­stem na­go­re! Na­rav­no, bo­lo­njez od 7 m mo­že­mo ko­ri­sti­ti i na ne­kim dru­gim vo­da­ma i u dru­ge svr­he – npr. za ri­bo­lov u du­bo­kim zi­mov­ni­ci­ma na ve­li­kim re­ka­ma ili je­ze­ri­ma, u ma­ri­na­ma, pri­sta­ni­šti­ma (npr. u onom is­pod no­vog mo­sta pre­ko Ade Ci­gan­li­je) itd... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 374-)

fShare