Iako je njen ri­blji fond ove go­di­ne po­pri­lič­no osi­ro­ma­šen pre­te­ra­nim iz­lo­vom raz­li­či­tim sred­stvi­ma, To­pla Mla­va je još uvek jed­na od naj­a­trak­tiv­ni­jih vo­da u Bra­ni­čev­skom okru­gu, na ko­ju ra­do do­la­ze i ri­bo­lo­vi iz uda­lje­nih de­lo­va Sr­bi­je. Po­sled­njih ne­de­lja, oni ume­šni­ji i sprem­ni da se ma­lo po­tru­de, ostva­ri­va­li su ve­o­ma do­bre ulo­ve

Dru­ga po­lo­vi­na je­se­ni na To­ploj Mla­vi kod se­la Sta­ri Ko­sto­lac pro­ti­če u zna­ku ulo­va sit­ni­jeg ša­ra­na i be­le ri­be, ali da­le­ko od to­ga da su sve ko­le­ge ko­je su na ovom kult­nom re­vi­ru pe­ca­le u no­vem­bru bi­le za­do­volj­ne. Kao po pra­vi­lu, naj­vi­še uspe­ha ima­li su fi­de­ra­ši, na­ro­či­to oni ko­ji ni­su šte­de­li na pri­ma­mi i mam­ci­ma, i ni­je ih mr­ze­lo da eks­pe­ri­men­ti­šu u po­tra­zi za naj­e­fi­ka­sni­jim pri­stu­pom.

topla mlava velika

Sa­ša Ja­ko­vlje­vić i Ivan Sta­no­je­vić, čla­no­vi fi­der-eki­pe po­ža­re­vač­kog OSR Smuđ, ko­ji­ma su se u ne­ko­li­ko na­vra­ta pri­dru­ži­li Sa­ša Sto­ja­di­no­vić Cr­ni i Da­ni­jel Ra­ni­sa­vlje­vić De­ni, ima­li su od­lič­ne ulo­ve, iako su na vo­du išli ne­u­po­re­di­vo re­đe ne­go ra­ni­jih go­di­na. A svi­ma nam je po­zna­to da je bez re­dov­nih iz­la­za­ka te­ško ra­ču­na­ti na do­bre re­zul­ta­te.

– Ako ideš na pe­ca­nje 3-4 pu­ta sed­mič­no, ogrom­ne su šan­se da ćeš »ubo­sti« bar je­dan do­bar dan u ne­de­lji. Čim na vo­du poč­neš da iz­la­ziš tek ne­ko­li­ko pu­ta me­seč­no, sre­ća po­sta­je mno­go va­žni­ji fak­tor, ali čak i ta­da ozbilj­nost u pri­stu­pu i upor­nost na­sta­vlja­ju da igra­ju zna­čaj­nu ulo­gu – si­gu­ran je Ja­ko­vlje­vić.

Ova eki­pa je to­kom dru­ge po­lo­vi­ne no­vem­bra u vi­še na­vra­ta pe­ca­la oko 1 km niz­vod­no od Br­bo­ra, kod da­le­ko­vo­da, gde su ri­bo­lov ote­ža­va­li du­go­traj­ni ve­tar i ve­o­ma vi­sok vo­do­staj za ovo do­ba go­di­ne.

– TO ŠTO SU NAM NO­GE kon­stant­no u vo­di i ni­je ne­ki pro­blem ka­da se čo­vek za­šti­ti to­plom ode­ćom i obu­ćom, ali ši­ro­ki po­jas pri­o­bal­ne tra­ve ve­o­ma ote­ža­va va­đe­nje ri­ba, pa nam krup­ni­ji pri­mer­ci če­sto spa­da­ju. I na pet­na­e­stak me­ta­ra od oba­le po­sto­ji po­jas po­to­plje­ne ve­ge­ta­ci­je i ne­što gra­nja, pa po­sle kon­tre od­mah ska­če­mo sa sto­li­ce i sa vi­so­ko po­dig­nu­tim šta­pom po­ku­ša­va­mo da pre­vu­če­mo ri­bu pre­ko te pre­pre­ke. Ne­ka­da nam to uspe, a ne­ka­da ne, pa se ri­ba do­ko­pa za­klo­na i ot­ka­či, po­go­to­vo ša­ran – ob­ja­šnja­va Sa­ša.

Za raz­li­ku od nje­ga, De­ni­ja i Cr­nog, ko­ji su vr­ho­ve šta­po­va po­di­za­li vi­so­ko (ko­li­ko je to ko­ša­va do­zvo­lja­va­la), ka­ko bi što ma­nji deo stru­ne bio u vo­di, Stan­ko­vić je pe­cao kao na sta­ja­ćoj vo­di, po­sta­vlja­ju­ći svo­je fi­de­re pa­ra­lel­no sa po­vr­ši­nom.

– Iako je Mla­va vi­so­ka, vo­da je či­sta i vi­še ne no­si li­šće, a tok je re­la­tiv­no spor, pa na ovaj na­čin eli­mi­ni­šem uti­caj ja­kog ve­tra ko­ji nam ote­ža­va ri­bo­lov. Na je­dan štap pe­cam be­lu, a ma­lo niz­vod­ni­je uvek za­ba­cim i fi­der za ša­ra­na, sa krat­kim pred­ve­zom, udi­com ve­li­či­ne 10 i »pro­jom« (valj­kom). Na­rav­no, ša­ran če­sto do­đe baš na štap i si­stem na ko­ji ne bi tre­ba­lo i on­da na­sta­ju slat­ke mu­ke, ali upra­vo to i da­je draž ri­bo­lo­vu na mom omi­lje­nom te­re­nu – uz smeh pri­ča Iva, ne ski­da­ju­ći po­gled sa vr­ho­va.

VO­DA JE I HLAD­NA, PA RI­BA pri­lič­no pi­pa­vo uzi­ma, osim ka­da na ma­mac na­le­te si­tan bu­cov ili ša­ran. Uz upo­tre­bu mak­si­mal­no tan­kih pred­ve­za i sit­nih udi­ca udar­ci bi sva­ka­ko bi­li če­šći, ali ta­kav pri­stup je de­lo­tvo­ran sa­mo na či­stim te­re­ni­ma bez pod­vod­nih pre­pre­ka i ta­mo gde ne po­sto­ji šan­sa da na udi­cu do­đe ša­ran od 4-5 kg. Kao i obič­no, re­še­nje je u kom­pro­mi­su, pa su če­tvo­ri­ca pri­ja­te­lja ko­ri­sti­la pred­ve­ze pro­me­ra 0,16 mm i udi­ce ve­li­či­ne 14... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 417-)

fShare