Ostva­re­nje du­gog sna

Ka­da ša­ran­dži­ja se­bi po­sta­vi te­ško do­sti­žan cilj, on­da čak ni ve­li­ko ume­će, upor­nost, mno­go ulo­že­nog vre­me­na i sred­sta­va ni­su ga­ran­ci­ja da će br­zo ostva­ri­ti ono što je na­u­mio. Ne­ka­da je po­treb­no da pro­đe i vi­še od 20 go­di­na da se sve koc­ki­ce slo­že i da se ka­pi­ta­lac ko­nač­no na­đe u me­re­do­vu, ali ko če­ka i tru­di se pre ili ka­sni­je i do­če­ka to o če­mu ma­šta

Ne­mač­ki ri­bo­lo­vac Ben­dža­min Grind­ner, član Ra­di­cal and Black Cat test-ti­mo­va (ko­ji pro­mo­vi­šu rob­ne mar­ke gru­pa­ci­je Zeb­co Euro­pe) pre­ko dve de­ce­ni­je bio je po­sve­ćen lo­vu ša­ra­na. Za to vre­me ube­le­žio je mno­go im­pre­siv­nih ulo­va na broj­nim vo­da­ma ši­rom Evro­pe, ali ni­je us­peo da ostva­ri svoj san i uhva­ti kra­lja ci­pri­ni­da te­žeg od 25 ki­lo­gra­ma. Po­sled­njih go­di­na je naj­ve­ći deo vre­me­na po­sve­tio ci­lja­nom lo­vu ka­pi­tal­nih so­mo­va, pa je pe­ca­nje ša­ra­na po­pri­lič­no za­po­sta­vio, ali mu se vra­tio po­čet­kom ma­ja, na jed­nom ma­lom je­ze­ru u Ba­var­skoj, na kom je sa klup­skim ko­le­gom Mi­ha­e­lom Frojn­dom do­ži­veo ne­za­bo­rav­ne tre­nut­ke i ko­nač­no pre­ba­cio ma­gič­nu gra­ni­cu o ko­joj je to­li­ko ma­štao. Evo ka­ko je opi­sao ve­li­ko fi­na­le te se­si­je.

»Mi­hael mi je ne­dav­no pred­lo­žio da do­đem na je­ze­ro nje­go­vog udru­že­nja, da tu lo­vi­mo ša­ra­na, a ja sam ko­nač­no ugra­bio ma­lo vre­me­na za to po­čet­kom ma­ja. On je pe­cao dva da­na pre mog do­la­ska i uhva­tio ša­ra­ne od 10 i 23,5 kg, što je bi­lo obe­ća­va­ju­će, ali nam na ru­ku ni­je baš pre­vi­še išlo vre­me, bu­du­ći da su me­te­o­ro­lo­zi na­ja­vlji­va­li ki­šu i ve­tar za na­red­ne da­ne. No na to smo na­vi­kli i zna­mo ka­ko da se spre­mi­mo, pa to ni­je bio raz­log za bi­lo ka­kvo pre­mi­šlja­nje.

Bu­du­ći da sam do­sta pe­cao na vo­da­ma slič­nog ti­pa, re­la­tiv­no plit­kim i do­sta ujed­na­če­ne du­bi­ne, bez ve­ćih pre­pre­ka na dnu, ni­smo mo­ra­li da mno­go mu­dru­je­mo ni oko tak­ti­ke, već smo na­pra­vi­li hra­ni­li­šte pri­lič­no ve­li­ke po­vr­ši­ne, ši­ro­ko oko pet me­ta­ra, ali du­go čak pe­de­se­tak, na ko­je smo ba­ci­li pri­ma­mu, u ko­joj je bi­lo do­sta ku­va­nog ku­ku­ru­za še­ćer­ca, ali i dru­gog zr­ne­vlja, uklju­ču­ju­ći i ve­ću ko­li­či­nu ku­va­nog ti­gro­vog ora­ha, te Ra­di­cal Ba­it Bloody Chic­ken boj­li­ja, preč­ni­ka 16 i 20 mm.

Vre­men­ska prog­no­za po­ka­za­la se kao tač­na i po­lje ni­skog va­zdu­šnog pri­ti­ska ko­je je do­ne­lo vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re va­zdu­ha i za­gre­ja­lo vo­du za­me­ni­li su tam­ni obla­ci iz ko­jih su po­vre­me­no se­va­le mu­nje i plju­šta­la ki­ša. Po­sled­nje po­pod­ne na­šeg pe­ca­nja bi­lo je upr­kos ta­kvom vre­me­nu vr­lo uspe­šno – uhva­ti­li smo amu­re od 21,3 kg i 16 kg, a to­kom no­ći i jed­nog od 19,3 kg. Na­kon to­ga sam ba­cio po­sled­nje ko­li­či­ne pri­ma­me i pro­ve­rio si­ste­me, ko­ji su bi­li kraj­nje jed­no­stav­ni, isti oni ko­je ko­ri­stim go­di­na­ma i u ko­je imam pot­pu­no po­ve­re­nje – sa 140 g te­škim olo­vom in­lajn ti­pa (kod kog naj­lon pro­la­zi kroz sre­di­nu) i 15 cm du­gim pred­ve­zom od ple­te­ni­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 455-)