Kako pomenuh u prethodnom nastavku ovog malog serijala, koji upravo ulazi u svoju drugu polovinu, veliku većinu grabljivica na vodama različitih tipova i veličina možemo varaličariti jednim dobro odabranim štapom. U nevolji možemo pecati svim i svačim, ali da mogu (i da moram) da biram, taj moj jedini varaličarac bio bi dvodelac dug od 2,5 do 2,75 m, deklarisane težine bacanja od 15 ili 20 g do 60 g i srednje brze akcije.
Naravno, sam štap nije dovoljan –na njega treba staviti odgovarajuću mašinicu. Pogledajmo dakle, sada, kakva bi ona trebalo da bude.
Čekrk primeren gore opisanom štapu ne sme biti ni premali ni preveliki, kako zbog postizanja što boljeg balansa kompleta, tako i da bi imao dovoljno snage i strune na kalemu da njime možemo da savladamo i veću ribu (npr. soma od 10-20 kg koji nam udari dok pecamo smuđa ili bucova). Budući da savremeni stacionarni čekrci kapaciteta 100m/0,30mm i 100m/0,40mm u većini slučajeva imaju identično kućište, a razlikuju se samo po veličini špulne, ja bih se opredelio za onaj na koji staje više strune, pri čemu bih obavezno odabrao model sa dve špulne (bar jedna bi morala da bude metalna), jer tako sa strunama različitih debljina praktično imamo "dva u jedan", tj. dve mašinice za jedan štap.
Osim drugog kalema, važno je da taj čekrk ima:
- "super stoper", tj. nepovratni ležaj, koji štiti ostatak mehanizma od velikih opterećenja pri radu sa upredenom strunom;
- preciznu kočnicu, koja radi bez zastoja, tj. na svaki jači beg ribe reaguje momentalnim proklizavanjem;
- da lepo slaže i monofil i upredenu strunu različitih debljina;
- da prenosni mehanizam brzine u okvirnom rasponu od 4,9:1 do 6:1 radi ravnomerno i tiho.
Sve ostale osobine, od materijala od koga je kućište napravljeno, preko broja ležaja, do rukohvata su manje važne.
Ako ovim "univerzalnim" kompletom nameravamo da na različitim terenima veštačkim mamcima različitih karakteristika i težina lovimo više vrsta predatora – smuđa, štuku, bucova, klena, protfiša, bandara, a da pri tom možemo da izvadimo i soma od dvadesetak kila (a nameravamo), na dve špulne našeg čekrka namotaćemo različite strune. Ona jača bez dileme treba da bude upredena, prečnika od 0,18 do 0,23 mm. Sa njom ćemo (ako je dovoljno kvalitetna i neooštećena) imati dovoljno snage da možemo da savladamo i ribe dvocifrene kilaže, pa ćemo je koristiti za pecanje štuke, smuđa i krupnijeg bucova, pogotovo na terenima na kojima može da se javi i som i (ili) ima dosta prepreka u vodi. Na drugi kalem, kojim ćemo pretvoriti naš srednje jaki komplet u oruđe za lov sitnijih predatora na manje varalice, možemo namotati ili upredenu strunu promera 0,10-0,13 mm ili najlon od 0,20-0,23 mm, zavisno od sklonosti i konkretnih uslova na terenima na kojima najčešče pecamo.
Ako pecam sa upredenom strunom, ma koje da je debljine, između nje i varalice, tj. na kraj sistema, ja stavljam predvez od malo krućeg najlona ili fluorokarbona – pre svega zbog toga što je takav monofil mnogo otporniji na krzanje i od najbolje pletenice, zatim stoga što tako produžujem njen životni vek (ako dobro uskladimo debljine, u slučaju zapinjanja za prepreku u većini slučajeva će pući monofil), a u bistrim vodama i zbog toga što su providni najlon i fluorokarbon za ribu gotovo nevidljivi.
Malo po malo, kompletirali smo garnituru sa kojom možemo da počnemo da varaličarimo. A da, verovatno se neko ko nema iskustva sa ovom vrstom pribora pita koliko sve to košta. Na to pitanje ne postoji jedan odgovor, jer komplet možemo platiti i 30 evra i 600 evra, ali potpisujem da se vrlo upotrebljiv "univerzalni" štap i mašinica, koji će nam uz normalno postupanje i održavanje dobro služiti nekoliko godina mogu kupiti za (ukupno) 60-70 evra.
U sledećem nastavku, pozabavićemo se možda i najtežim pitanjem – selektiranjem varalica sa kojima možemo loviti sve (grabljivice) i svuda.
(-Nastavak sledi u nedelju, 29. decembra, na ovom istom mestu-)
Foto: Nenad Janićijević
