Lju­bil­te­ji lo­va ba­bu­ške ne­str­plji­vo če­ka­ju pr­ve to­pli­je da­ne i po­če­tak za­gre­va­nja sta­ja­ćih i spo­ro­te­ku­ćih vo­da ka­ko bi po­sle po­du­že zim­ske pa­u­ze po­no­vo kre­nu­li u nad­mu­dri­va­nje sa omi­lje­nom vr­stom. Vre­me­na ka­da se ona mo­gla pe­ca­ti »na dža­ko­ve«, bez mno­go tru­da i pri­pre­me, odav­no su za na­ma. Sa­da mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na o sko­ro sva­koj sit­ni­ci ako že­li­mo da ku­ći ode­mo sa bo­ga­tim ulo­vom

 Zi­ma ko­ja se ovih da­na ka­len­dar­ski za­vr­ša­va bi­la je ve­li­kim de­lom pri­lič­no bla­ga, ali je na sa­mom kra­ju »po­ka­za­la zu­be«, ka­da se to­me mal­te­ne ni­ko vi­še ni­je na­dao. Ti­me je u iz­ve­snoj me­ri po­re­me­ti­la pla­no­ve ri­bo­lo­va­ca za iz­la­ske na vo­du u po pra­vi­lu pri­lič­no iz­gled­nom pe­ri­o­du ka­da se pri­ro­da bu­di, što uklju­ču­je i one ci­pri­nid­ne vr­ste po­put ba­bu­ške, ko­je su u naj­hlad­ni­jem de­lu go­di­ne znat­no ma­nje ak­tiv­ne ne­go u ostat­ku se­zo­ne. No čim pro­đu ta­la­si ve­li­kih, mut­nih i hlad­nih vo­da, na­sta­li ota­pa­njem naj­ve­ćeg de­la sne­ga (sem onog na vi­so­kim pla­ni­na­ma, ko­ji će se za­dr­ža­ti još ne­ko­li­ko ne­de­lja), vre­me je da kre­ne­mo u ak­ci­ju, na šta uka­zu­ju i broj­ni ve­sni­ci pro­le­ća. Cve­ta­nje ja­gor­če­vi­ne, vi­si­ba­ba, lju­bi­či­ca, li­sta­nje vr­ba i ra­znog dru­gog dr­ve­ća, po­ja­va ža­ba, ko­ma­ra­ca i osta­lih in­se­ka­ta ja­sni su sig­na­li da se mo­že iza­ći na vo­du, u lov na vr­ste ko­je se ak­ti­vi­ra­ju sa sme­nom go­di­šnjih do­ba. Iako je evi­dent­no da u na­šim vo­da­ma ba­bu­ške ima ma­nje ne­go do pre ne­ku de­ce­ni­ju, ka­da joj je po­pu­la­ci­ja bi­la na vr­hun­cu eks­pan­zi­je, i da­lje je jed­na od do­mi­nant­nih i naj­po­pu­lar­ni­jih ri­bo­lov­no za­ni­mlji­vih vr­sta kod nas. No to ne zna­či i da svi zna­ju ka­ko je tre­ba lo­vi­ti, a to se le­po vi­di na vo­di, po­go­to­vo u ovom pe­ri­o­du, u kom ona ni­je mak­si­mal­no ak­tiv­na i ras­po­lo­že­na za je­lo, pa sva­ko kom­pli­ko­va­nje i raz­ne gre­ške u pri­stu­pu mo­gu do­ve­sti do sla­bog ulo­va ili čak do nje­go­vog iz­o­stan­ka. Naj­kra­će re­če­no, pre­po­ru­ka za sam po­če­tak pro­le­ća gla­si: što jed­no­stav­ni­je i što pri­rod­ni­je. Ipak, o još po­ne­čem bi va­lja­lo da po­ve­de­mo ra­ču­na uko­li­ko že­li­mo da se na­pe­ca­mo le­pih »ba­ba«.

Babuska

1. Naj­bo­lji te­re­ni kra­jem zi­me i po­čet­kom pro­le­ća su raz­li­vi ve­li­kih re­ka i nji­ho­vi mir­ni­ji de­lo­vi (ru­kav­ci, »ba­la­to­vi«, po­to­plje­ne li­va­de). Ri­ba će u ovom pe­ri­o­du bi­ti uvek na mir­nim me­sti­ma ob­ra­slim tr­skom ili bi­lo ko­jim dru­gim ra­sti­njem u ko­me mo­že da pro­na­đe hra­nu i sklo­ni­šte.

2. Si­gur­ni zna­ci pri­su­stva ba­bu­ške i dru­ge ri­be u od­re­đe­noj zo­ni su me­hu­ri­ći ga­so­va ko­ji se po­di­žu sa dna (ali ne oni što iz­bi­ja­ju na jed­nom me­stu, već oni ko­ji se ni­žu je­dan za dru­gim, jer nam uka­zu­ju da ri­ba pli­va i ri­je po dnu u po­tra­zi za hra­nom), za­tim po­me­ra­nje sta­blji­ka tr­ske, nje­nih li­sto­va i ra­znih gran­či­ca ko­je vi­re iz vo­de, kao i ta­la­sa­nje u pli­ća­ku, u kom mo­že­mo, na­ro­či­to ako je vo­da bi­stra, i uoči­ti ja­ta ri­ba. Me­sti­ma ri­bo­lo­va tre­ba pri­stu­pa­ti opre­zno i ti­ho, ka­ko se ri­ba ne bi po­pla­ši­la. Po­želj­no je bi­ra­ti ta­kve po­zi­ci­je na ko­je ne­će mo­ći da isto­vre­me­no kad i vi pri­đu ili na njih za­ba­cu­ju dru­gi ri­bo­lov­ci, jer bi­lo ka­kva gu­žva, trup­ka­nje, bu­ka i na­gli po­kre­ti mo­gu ras­te­ra­ti ri­bu ko­ja je bli­zu oba­le i u plit­koj vo­di, pa nas mo­že la­ko ču­ti (a i vi­de­ti ako je pro­vid­nost ve­li­ka). Tre­ba no­si­ti mi­ni­mal­ne ko­li­či­ne opre­me... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 450-)


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...