U skoro svakom ribolovačkom razgovoru o višegodišnjem javašluku na našim vodama čuju se dva pitanja:
- "Kad će već jednom neko to da dovede u red?";
- "Što se mi ne organizujemo i ne počnemo da bijemo lopuže?".
Iako na prvi pogled ukazuju na dijametralno suprotna gledišta i pristupe, oba govore isto. Ovako se dalje ne može. Ali i donose i neke ozbiljne dileme.
Skoro svaki put kada se u ribolovačkom društvu ili preko interneta povede rasprava o ribokrađi na našim vodama, bar neki pecaroš ozlojeđen neefikasnošću rada čuvarskih službi predloži radikalno rešenje. Najčešće se to svodi na koncept "naoružanog naroda", tj. na ideju da se mi pošteni udružimo u ekipe od po nekoliko članova, naoružamo bejzbol palicama, motkama, lancima i drugim "sredstvima za ubeđivanje" koja nam se nađu pri ruci i da krenemo da učimo pameti, tj. da bijemo lopove koji nam sve intenzivnije desetkuju riblji fond što je ekonomska kriza veća, a korisnici nezainteresovaniji za povereni im posao.
Mnogo puta sam u takvim prilikama proglašavan za "kočničara", "zaštitnika bagre" i slično, jer sam odbijao da u ovim novinama javno podržim takve akcije, tj. da pozivam ljude da ih organizuju ili da im se pridruže. Dva su osnovna razloga za takav stav, od kog nikada nisam odstupio.
Prvi je taj što smatram da kad već živimo u uređenom društvu, tj. u državi, čije funkcionisanje finansiramo direktno i indirektno i prema kojoj ispunjavamo razne obaveze, uključujući i plaćanje ribolovačkih dozvola, od kojih se finansira čuvanje voda, nismo dužni da još i radimo poslove koje treba da obavljaju državne službe ili od ovlašćenih predstavnika odabrani korisnici voda.
Drugi, ne manje važan, jeste taj što je ne samo protivzakonito, već iz moje perspektive i krajnje neodgovorno i moralno neprihvatljivo pozivati ljude da se bave nedozvoljenom aktivnošću, kojom pri tom ugrožavaju i svoju i tuđu imovinu, zdravlje, pa možda i život, uz to pri tom ne znajući tačno ni protiv koga se bore, tj. uzimajući sebi za pravo da određuju ko krši propise i kakvu je kaznu za to zaslužio.
Pre nekoliko meseci, na jednoj društvenoj mreži, u grupi posvećenoj ribolovačkim temama, naleteo sam na slučaj koji na najdirektniji način pokazuje u šta se uzimanje pravde u svoje ruke može izroditi. Gnevni ribolovac se najpre požalio da je na obali Mlave naišao na rekvizite koji ukazuju na ribokrađu strujom, a čak je i slikao automobil "osumnjičenih". Narednog dana je stavio slike automobila, akumulatora i zavese koju je pored njega zatekao, a u komentaru je priznao da je "strujarošima" probušio gume na kolima! Odmah potom se pojavila informacija da je jedan agilni ribočuvar te strujaroše iste noći i pohvatao, što je mnoge oduševilo (a naročito one zagovornike "građanske inicijative" koji su poverovali da su lopovi dolijali jer im je bušenjem guma onemogućeno da pobegnu sa lica mesta). Međutim, malo nakon toga stigla je za mnoge iznenađujuća i nimalo prijatna informacija – "pohvatani strujaroši" su zapravo ekipa poznatih kraljevačkih ribolovaca, koji su akumulator koristili za osvetljavanje terena pomoću velikog fara, radi privlačenja "bube" (larve vodenog cveta), od koje se pravi cenjeni mamac za soma. Ti ljudi, dakle, nisu radili ništa nelegalno, a našli su se u situaciji da im neko u nedođiji, u gluvo doba, izbuši gume zato što su mu bili sumnjivi i time ih dovede u ozbiljnu nevolju i izloži povelikom trošku.
Postavlja se sada pitanje šta će se desiti ako vlasnik pomenutog automobila sazna ime i prezime onog ko mu je naneo štetu i zazvoni mu na vrata sa zahtevom da mu ovaj kupi nove gume. Sreća je u nesreći, s druge strane, što "preterano savesni građanin" nije zatečen u trenutku dok je bušio gume, jer bi u takvoj situaciji skoro sigurno došlo do fizičkog obračuna, čiji bi epilog, osim vrlo izvesnih povreda, lako mogao biti i dugotrajan sudski proces, kazne, odštetni zahtevi...
Zato i ovog puta, kao i u svim drugim slučajevima kada se pričalo o ovoj temi, apelujem na vas drage kolege da, ma koliko vas bolelo to što se na vodama dešava (a sigurno vas ne boli ništa više nego mene), ni ne pomišljate na uzimanje pravde u svoje ruke. Koliko god vam to delovalo nekorisno – zovite ribočuvare, policiju ili korisnika konkretne vode, a ako reakcija pozvanih izostane, javite to nama i mi ćemo to objaviti u prvom narednom broju Ribolova, u nadi da će takav pritisak javnosti motivisati nadležne da naredni put postupe odgovornije.
Najkraće rečeno, boriti se moramo, ali ne na bilo koji način. A pogotovo ne na onaj od kog može biti više štete nego koristi i uz to je još i nelegalan.
Ma gde išli i ma šta pecali u naredne dve nedelje, neka vam je bistro.
(-Autor je glavni i odgovorni urednik Ribolova-)
