Zabavna napast

Prem­da u svo­joj po­stoj­bi­ni do­sti­že te­ži­nu od ne­ko­li­ko ki­lo­gra­ma (va­že­ći IG­FA re­kor­der imao je 3,85 kg), cver­glan ili ame­rič­ko pa­tu­lja­sto som­če (Ic­ta­lu­rus ne­bu­lo­sus), po­zna­to i kao »re­gan«, »klin­ton«, »ma­njov« itd, u na­šim vo­da­ma ret­ko pre­ma­ši 150-200 g.

Ova iz­u­zet­no in­va­ziv­na vr­sta je, da zlo bu­de ve­će, i ve­o­ma pro­ždr­lji­va, a ka­ko je pra­vi pre­da­tor, ko­ji je­de sit­nu ri­bu, mlađ i ikru, pred­sta­vlja ve­li­ku opa­snost za ri­blji fond sva­ke vo­de u ko­joj se za­pa­ti. Na­ža­lost, ima ga go­to­vo svu­gde – u rav­ni­čar­skim ka­na­li­ma, ba­ra­ma, mr­tva­ja­ma, pa čak i u po­je­di­nim pla­nin­skim je­ze­ri­ma... Ve­ći­na ve­li­kih rav­ni­čar­skih re­ka mu na sre­ću ne od­go­va­ra, pa se ve­o­ma ret­ko sre­će u Du­na­vu, Sa­vi ili Ve­li­koj Mo­ra­vi. Za sa­da...

Ve­ći­na ov­da­šnjih ri­bo­lo­va­ca cver­gla­na ne pod­no­si. Osim što ugro­ža­va sve ri­blje vr­ste sa ko­ji­ma de­li ži­vot­ni pro­stor, cver­glan na­pa­da sve mam­ce, od cr­vi­ća, pre­ko gli­sta, dur­du­ba­ka, pi­ja­vi­ca i ke­de­ra, do ku­ku­ru­za i boj­li­ja na­me­nje­nih ša­ra­nu. Što je sit­ni­ji, to je pro­ždr­lji­vi­ji, a udi­cu po pra­vi­lu gu­ta do že­lu­ca. Uz sve to, pr­ve žbi­ce nje­go­vog leđ­nog pe­ra­ja i oba grud­na su iz­u­zet­no oštre pa ga je vr­lo te­ško ski­nu­ti sa udi­ce, a da se ne ubo­de­mo, a ubo­de­no me­sto je vr­lo bol­no, ne­ret­ko po­cr­ve­ni i na­tek­ne. Ka­da se sve to ima u vi­du, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li ovaj ma­li bo­dlji­ka­vac uop­šte za­slu­žu­je da se o nje­mu pi­še?

JED­NA OD RET­KIH DO­BRIH OSO­BI­NA »ma­njo­va« je da mu je me­so ma­snji­ka­vo i ve­o­ma uku­sno (vi­di okvir »Ku­hi­nja«), a to je glav­ni raz­log zbog kog ga mno­gi ri­bo­lov­ci pe­ca­ju ci­lja­no. Po­red to­ga, ova ri­ba je iz­ra­zi­to ak­tiv­na u to­pli­jem de­lu se­zo­ne, ka­ko sre­di­nom pro­le­ća (u vre­me lo­vo­sta­ja na mno­ge autoh­to­ne vr­ste), ta­ko i pre­ko le­ta, ka­da ve­ći­na osta­lih ri­ba pre­sta­je da se hra­ni ili to či­ni sa sma­nje­nim in­ten­zi­te­tom, pa lov cver­gla­na mno­gi­ma pred­sta­vlja glav­nu raz­bi­bri­gu, tj. na­čin za ubi­ja­nje vre­me­na on­da ka­da se ma­lo šta dru­go uop­šte mo­že ili sme hva­ta­ti.

Pro­seč­na lov­na te­ži­na je ma­la, a na mno­gim vo­da­ma se hva­ta­ju is­klju­či­vo je­din­ke ve­li­či­ne pr­sta, ali ima i te­re­na na ko­ji­ma je mo­gu­će pe­ca­ti i krup­ni­je ko­ma­de... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 324-)