Vodeno hlađenje

Pre­ži­na »dača san­de­ro« bi­la je tog pet­ka po­ pod­ne na­pu­nje­na pri­bo­rom i opre­mom kao da ide­mo na tro­ne­delj­nu eks­pe­di­ci­ju na ne­ko­li­ko vo­da raz­li­či­tog ti­pa, a ne na dvo­dnev­no pe­ca­nje na sa­mo jed­nom je­ze­ru. U pr­tlja­žni­ku i na zad­njem se­di­štu našlo se mesta za šest šta­po­va sa ma­ši­ni­ca­ma i če­ti­ri-pet tor­bi sa gar­de­ro­bom, va­ra­li­ca­ma i ko­je­ka­kvim sit­nim pri­bo­rom, kao i za ve­sla, se­di­šte, ku­ti­ju sa dr­ža­či­ma za šta­po­ve i dru­gu do­dat­nu ope­mu za ka­jak. Iako se uglav­nom tru­dim da ogra­ni­čim ko­li­či­nu stva­ri na mi­ni­mum, ovo­ga pu­ta ni­sam bio na­ro­či­to ra­ci­o­na­lan, ne sa­mo za­to što sam znao da na Vla­sin­sko je­ze­ro ide­mo sa­mo nas dvo­ji­ca, te da će u ko­li­ma bi­ti vi­ška pro­sto­ra, ko­ji je šte­ta ne is­ko­ri­sti­ti, već i zbog dve­ju spe­ci­fič­no­sti te pla­nin­ske aku­mu­la­ci­je, ko­je ne do­zvo­lja­va­ju čo­ve­ku da u ri­bo­lov na nju, ma­kar i na sa­mo ne­ko­li­ko sa­ti, kre­ne sa jed­nom tor­bi­com na ra­me­nu.

Na­i­me, vre­me se na Vla­si­ni to­kom ce­le ri­bo­lo­vač­ke se­zo­ne na­glo i br­zo me­nja, pa u dru­goj po­lo­vi­ni le­ta valja bi­ti spreman na vi­so­ku tem­pe­ra­tu­ru i ja­ko sun­ce pre­ko da­na, ali i na vr­lo sve­že ju­tro, ve­če i noć, a pošto iz­ne­nad­na oluj­na ne­vre­me­na sa ja­kom ki­šom i plju­sko­vi­ma sko­ro da se pod­ra­zu­me­va­ju, tre­ba po­ne­ti i ma­ji­ce krat­kih ru­ka­va i ne­ki de­blji duks i je­se­nju jak­nu i ki­šno ode­lo i... Ni­šta lak­še nije pripremiti se ni za lo­v gra­blji­vi­ca na ve­štač­ke mam­ce, jer tre­ba ima­ti pri ru­ci pri­bor ne sa­mo za kle­na i ban­da­ra (što se i mo­že po­kri­ti jed­nim šta­pom i ma­ši­nom, te slič­nim va­ra­li­ca­ma), ne­go i za so­ma, što već tra­ži bar je­dan znat­no ja­či kom­plet i ku­ti­ju sa ve­ćim vo­ble­ri­ma, ka­ši­ka­ma itd. Na­rav­no, mo­že se de­si­ti i da ne bu­de ki­še, kao i da sve vre­me pe­ca­mo istu gra­blji­vi­cu na dve-tri va­ra­li­ce ili da raz­li­či­te vr­ste do­bi­ja­mo na sa­mo je­dan ma­mac (što se me­ni do­go­di­lo pro­šle go­di­ne). Sve u sve­mu, bar u ovom slu­ča­ju: ko po­ne­se – ka­ja­će se, ko ne po­ne­se – ka­ja­će se, sva je pri­li­ka, vi­­še... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 332-)