Odav­no je po­zna­to da bu­co­va tre­ba tra­ži­ti ta­mo gde do­la­zi da je­de – tač­ni­je ta­mo gde se gru­pi­še sit­na ri­ba. A u uslo­vi­ma ni­skih vo­do­sta­ja i vi­so­kih tem­pe­ra­tu­ra ta­kva me­sta su reč­ni spru­do­vi i pli­ća­ci iz­lo­že­ni uda­ru ma­ti­ce, gde je vo­da br­ža i ki­se­o­ni­kom bo­ga­ti­ja, a uz to i do­no­si ra­znu hra­nu.

Na ve­ćim re­ka­ma, po­put Du­na­va i Dri­ne, na ko­ji­ma po­sto­je hi­dro­e­lek­tra­ne, či­ji re­žim ra­da znat­no uti­če na vo­do­staj, br­zi­nu to­ka i po­na­ša­nje ri­ba, naj­po­volj­ni­ji pe­riod za ri­bo­lov bu­co­va je tre­nu­tak ka­da usled pro­pu­šta­nja ve­li­ke ko­li­či­ne vo­de do­đe do ubr­za­nja pro­to­ka i na­glog po­ra­sta niz­vod­no od bra­ne. Ta­da se ri­ba pre­me­šta iz naj­du­bljeg de­la ko­ri­ta u pli­ća­ke i na spru­do­ve, ko­ji su de­se­tak mi­nu­ta pre na­do­la­ska bi­li su­vi. Be­la se skla­nja iz sna­žne ma­ti­ce i u ja­ti­ma pri­la­zi bli­že oba­li. U tom po­me­ra­nju, ko­je mo­že tra­ja­ti i sa­mo de­se­tak mi­nu­ta, sve gra­blji­vi­ce se ak­ti­vi­ra­ju, do­če­ku­ju sit­nu ri­bu i na­pa­da­ju je na obo­di­ma obal­skih struk­tu­ra. Kre­ta­nje ri­ba i na­pa­di su ma­sov­ni i in­ten­ziv­ni, gra­blji­vi­ce su ma­nje opre­zne i to je pri­li­ka da se pre­va­ri po­ko­ji krup­ni­ji bu­cov. Za va­ra­li­ča­re su na­ro­či­to in­te­re­sant­ni spru­do­vi ko­ji pru­ža­ju za­klon od ja­ke stru­je i oko ko­jih će se gru­pi­sa­ti ja­ta ke­de­ra i be­le ri­be. Uz­vod­no od bra­ne, pu­šta­nje vo­de će ta­ko­đe iza­zva­ti ubr­za­nje to­ka, ali uz opa­da­nje ni­voa re­ke. I tu će do­đi do ma­sov­ne dis­lo­ka­ci­je ri­ba, ko­ja će u no­vo­na­sta­lim uslo­vi­ma po­tra­ži­ti za­klon. Ak­tiv­nost bu­co­va će bi­ti in­ten­ziv­na oko ve­ćih struk­tu­ra u vo­di i na me­sti­ma sna­žni­jih vr­tlo­že­nja. A pra­vi­la ri­bo­lo­va bu­co­va na ta­kvim me­sti­ma, na ko­ji­ma su ve­li­ke i br­ze pro­me­ne ve­štač­ki iza­zva­ne, va­že u ve­li­koj me­ri i na dru­gim spru­do­vi­ma i pli­ća­ci­ma, oko ko­jih je bu­cov po­seb­no ak­ti­van u ovo do­ba, to­kom naj­to­pli­jeg pe­ri­o­da u go­di­ni, ka­da su vo­do­sta­ji ve­ći­ne te­ku­ći­ca naj­če­šće ni­ži ne­go u dru­gim de­lo­vi­ma se­zo­ne. Po­ku­ša­ću za­to da vam ovog pu­ta dam ne­ka osnov­na uput­stva o na­či­nu ri­bo­lo­va na ta­kvim po­zi­ci­ja­ma.

bucov

AKO SU SPRU­DO­VI, POD­VOD­NI gre­be­ni ili dru­ge struk­tu­re ko­je mo­gu ri­ba­ma po­slu­ži­ti kao za­klon od na­do­la­ze­će vo­de u do­me­tu iz­ba­ča­ja, tre­ba se po­sta­vi­ti ta­ko da me­sto oče­ki­va­nog na­pa­da mo­že­mo pre­ba­ci­ti po­preč­nim iz­ba­ča­ji­ma na tok vo­de. Uko­li­ko je sprud suv, tre­ba ga hi­cem pre­ba­ci­ti i va­ra­li­cu vo­di­ti sa niz­vod­ne stra­ne pu­ta­njom ozna­če­nom bro­jem 2, na ilu­stra­ci­ji I. Istom pu­ta­njom mo­gu­će je po­vla­či­ti ma­mac i ka­da je sprud pre­li­ven vo­dom, dok se pu­ta­njom 1 to mo­že či­ni­ti sa­mo pre­ko pre­li­ve­nog spru­da. U oba slu­ča­ja je neo­p­hod­no ko­ri­sti­ti va­ra­li­ce po­god­ne za br­že po­vla­če­nje i da­le­ke iz­ba­ča­je, kao što su gla­vi­nja­re (si­li­kon­ske ili me­tal­ne) ili pil­ke­ri.

Spru­do­vi su za­ni­mlji­vi za ri­bo­lov bu­co­va ka­da je vo­do­staj eks­trem­no ni­zak, a br­zi­na to­ka mi­ni­mal­na. Pe­šča­ni spru­do­vi su pri­vre­me­ne struk­tu­re, tj. me­nja­ju se iz go­di­ne u go­di­nu, u za­vi­sno­sti od hi­dro­lo­ških uslo­va. Pe­ri­o­dič­no ne­sta­ju i po­ja­vlju­ju se, če­sto na istim me­sti­ma i u slič­nom ob­li­ku. Oni ko­ji na­sta­nu zbog uspo­ra­va­nja to­ka iza ne­kog ve­ćeg objek­ta (na­pe­ra, po­to­plje­nog šle­pa i sl.) i ni­su iz­lo­že­ni reč­noj ma­ti­ci – za ri­bo­lov ni­su in­te­re­sant­ni. Na­ro­či­to su za va­ra­li­ča­re­nje po­god­ni spru­do­vi ko­ji su uda­lje­ni od oba­le i či­ja je jed­na stra­na na uda­ru ma­ti­ce... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 409-)


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...