Krupne babe iz šišane trave

Šta ra­di­ti ka­da nam se de­se­tak cen­ti­me­ta­ra iz­nad dna, u slo­bod­noj vo­di, ja­vlja sa­mo do­sad­na sit­nu­ri­ja, dok »pra­ve« ri­be uzi­ma­ju sa­mo ma­mac spu­šten ta­mo oda­kle udi­cu sko­ro si­gur­no ne­će­mo iz­vu­ći. Naš sa­rad­nik i nje­gov ko­le­ga iza­bra­li su sku­plju ali pro­duk­tiv­ni­ju va­ri­jan­tu pecanja i na­u­ži­va­li se.

Zbog po­slov­nih oba­ve­za i zdrav­stve­nih pro­ble­ma (ru­ke u gip­su), go­to­vo dva me­se­ca ni­sam iz­la­zio na vo­du, što je kod me­ne iza­zva­lo ta­kvu že­lju za pe­ca­njem ka­kvu ne pam­tim. Za­to sam se sa dru­ga­rom, a od­sko­ra i ko­le­gom sa po­sla, Ne­ma­njom Ar­ga­ki­je­vom, za­čas do­go­vo­rio da ode­mo na je­ze­ro Jo­ca, kod ba­nat­skog se­la Be­lo Bla­to. Ta ve­li­ka sta­ja­ći­ca, po­vr­ši­ne oko 500 hek­ta­ra, po­zna­ta je pre sve­ga po ka­pi­tal­nim štu­ka­ma, ali pru­ža i sjaj­ne mo­guć­no­sti za lov ba­bu­ške, ša­ra­na, amu­ra i raz­ne be­le ri­be.

Na vo­du smo sti­gli ne­ko­li­ko mi­nu­ta po­sle se­dam sa­ti i za­te­kli ve­li­ki broj vo­zi­la i ri­bo­lo­va­ca. Lju­ba­zni ču­var nam je re­kao da je pre­ko no­ći do­šlo mno­go ko­le­ga iz su­sed­ne Ru­mu­ni­je, a da ima i do­sta na­ših ri­bo­lo­va­ca, ta­ko da su za­u­ze­ta i sva ure­đe­na me­sta za ri­bo­lov sa oba­le i sve plat­for­me. Pre­o­sta­lo nam je da pe­ca­mo iz čam­ca ili da pro­ba­mo da na­đe­mo ne­ku po­zi­ci­ju sa ko­je se ina­če ne lo­vi, pa smo se po­sle kra­ćeg raz­mi­šlja­nja opre­de­li­li za ovo dru­go re­še­nje. Br­zo smo u tr­sci pro­na­šli me­sto ko­je je iz­gle­da­lo sa­vr­še­no i za bo­lo­njez i za meč teh­ni­ku, pa ni­smo mo­gli da ve­ru­je­mo da je slo­bod­no, bu­du­ći da su dru­gde ko­le­ge se­de­le mal­te­ne je­dan dru­gom u kri­lu. Ali čim smo se ras­pa­ko­va­li i za­ba­ci­li za pro­bu, shva­ti­li smo za­što je ta­ko. Na uda­lje­no­sti od 10 pa sve do 40 m od oba­le, ko­li­ko sam po ja­kom ve­tru mo­gao da za­ba­cim ve­gler, ka­či­li smo ostat­ke oši­ša­ne tr­ske. To nas je ve­o­ma raz­o­ča­ra­lo, no ka­ko ni­smo ima­li iz­bo­ra, re­ši­li smo da osta­ne­mo, pa smo se ba­ci­li na spre­ma­nje pri­hra­ne i si­ste­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 374-)