Izazovno poskakivanje

Lov po­toč­ne pa­strm­ke u sta­ja­ćoj vo­di (tj. u ve­štač­kim i pri­rod­nim je­ze­ri­ma) zah­te­va dru­ga­či­ji pri­stup od onog na te­ku­ći­ca­ma. Osim lep­ti­ra i ka­ši­ka raz­li­či­tih te­ži­na, me­đu efi­ka­sne mam­ce na plit­kim i sred­nje du­bo­kim sta­ja­ćim vo­da­ma spa­da­ju i tzv. tvič vo­ble­ri.

Je­dan od po­želj­nih pred­u­slo­va za us­pe­šan je­zer­ski ri­bo­lov ta­kvim mam­cem je da vo­bler bu­de to­nu­ći, bu­du­ći da i ta­kav ima ne­ko­li­ko pred­no­sti nad ne­u­tral­nim (su­spen­ding) i pli­va­ju­ćim mo­de­li­ma. Pr­va od njih ogle­da se mo­guć­no­sti da­ljeg za­ba­ci­va­nja, što je če­sto neo­p­hod­no, bu­du­ći da pa­strm­ka u je­ze­ri­ma hra­nu pre­te­žno tra­ži po »slo­bod­noj vo­di«. Du­gač­kim hi­ci­ma po­kri­va­mo ve­ću po­vr­ši­nu i ta­ko skra­ću­je­mo vre­me po­treb­no za na­la­že­nje ri­be (na­rav­no, uvek tre­ba obra­ti­ti po­seb­nu pa­žnju na ja­sno de­fi­ni­sa­ne »struk­tu­re« – kao što su gra­nje u vo­di, po­to­plje­ne ili nad po­vr­ši­nom nad­vi­je­ne kro­šnje i žbu­nje, krup­no ka­me­nje ili ste­ne u vo­di itd.). Osim to­ga, to­nu­ćim vo­ble­rom mo­že­mo lak­še pre­tra­ži­va­ti raz­li­či­te slo­je­ve, što mo­že bi­ti ve­o­ma ko­ri­sno, jer ri­ba me­nja du­bi­nu po ko­joj se kre­će, u za­vi­sno­sti od do­ba da­na, tem­pe­ra­tu­re vo­de, va­zdu­šnog pri­ti­ska i dru­gih fak­to­ra. Ka­da pa­strm­ka ni­je ras­po­lo­že­na da se dig­ne sa dna i po­ku­pi hra­nu u vi­šim slo­je­vi­ma vo­de (što ni­je ret­kost), mo­ra­mo va­ra­li­cu spu­sti­ti na sa­mo dno i po­nu­di­ti je ta­mo. U dru­gim slu­ča­je­vi­ma se ona kre­će u sred­njem slo­ju (na dve tre­ći­ne du­bi­ne ili na po­la vo­de tj. ne­gde na sre­di­ni iz­me­đu po­vr­ši­ne i dna) pa joj je po­treb­no tu i po­nu­di­ti va­ra­li­cu, ta­ko što će­mo na­kon za­ba­ča­ja sa­če­ka­ti da po­to­ne do oda­bra­ne du­bi­ne, pa je on­da po­vla­či­ti.

TVIČ VO­BLER TRE­BA DA IMA ma­li kljun, jer mu to da­je start­nost i ži­vah­nost... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 323-)