Isušivanje Srbije

Iako bi na­slov ovog tek­sta pod­jed­na­ko oprav­da­no mo­gao gla­si­ti i »MHE isu­šu­ju Bal­kan«, jer je po­šast ener­get­skog lu­di­la za­hva­ti­la ceo re­gion, za­dr­ža­ću se na mi­kro­pla­nu, tj. na me­ni bli­skim i po­zna­tim re­ka­ma, nad ko­ji­ma se nad­vi­ja ve­o­ma crn i pre­te­ći oblak pot­pu­nog uni­šte­nja.

Ka­da se sa­da već da­le­kih pe­de­se­tih i še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka pri­stu­pi­lo re­a­li­za­ci­ji ide­je ma­sov­ne grad­nje hi­dro­e­lek­tra­na na pod­ruč­ju ta­da­šnje SFRJ, o za­šti­ti pri­ro­de i nje­nih ret­ko­sti ni­je se kod nas vo­di­lo sko­ro ni­ma­lo ra­ču­na. Ka­ska­ju­ći za sve­tom oko po­la ve­ka i tr­pe­ći po­sle­di­ce upli­ta­nja par­ti­zan­šti­ne i par­tij­ske ide­o­lo­gi­je u sve, pa i u pi­ta­nja raz­vo­ja ener­ge­ti­ke, pre­gra­di­li smo svo­je naj­lep­še re­ke sa iole ozbilj­ni­jim hi­dro­po­ten­ci­ja­lom. Po­tre­be dru­štva i in­du­stri­je ni­su se mo­gle za­do­vo­lji­ti stru­jom do­bi­je­nom pre­gra­đi­va­njem Tem­ske, Mo­ra­vi­ce, Vuč­jan­ke... pa su na red do­šli Lim, Dri­na itd. Za­ne­ma­ru­ju­ći či­nje­ni­cu da je­di­nu ozbilj­nu i eko­nom­ski is­pla­ti­vu stru­ju pro­iz­vo­de gi­gant­ske elek­tra­ne po­put Đer­da­pa i ter­mo­e­lek­tra­na, sr­lja­lo se u pro­jek­te svu­da »gde se drug Pa­vle kao de­te igrao i iz­la­zio crn od uglja«. Sa­da, sko­ro 60 go­di­na od tog vre­me­na stvar­nog raz­vo­ja ozbilj­ne in­du­stri­je i na­ra­slih po­tre­ba ur­ba­ni­zo­va­nog dru­štva, sve to iz­gle­da i pri­lič­no oprav­da­no i neo­p­hod­no dr­ža­vi ko­ja je te­ži­la i eko­nom­skoj ne­za­vi­sno­sti.

A sve ne­sre­će iz de­ve­de­se­tih i ka­ta­stro­fal­na, or­ga­ni­zo­va­na po­li­tič­ka pljač­ka ze­mlje na­kon rat­nih uni­šta­va­nja bi­će iz­gle­da sa­mo na­ja­va naj­ve­ćeg od svih uni­šte­nja – ra­za­ra­nja pri­ro­de, hi­dro­graf­ske struk­tu­re Sr­bi­je i ce­log re­gi­o­na Bal­ka­na, sa­mo zbog to­ga što su u uslo­vi­ma svet­ske eko­nom­ske kri­ze ov­de za pljač­ku osta­li sa­mo ze­mlji­šte i vo­da.

Plan se spro­vo­di go­di­na­ma, per­fid­no, naj­pre osni­va­njem (naj­če­šće va­nin­sti­tu­ci­o­nal­no, sa­mo­vo­ljom op­štin­skih vla­sto­dr­ža­ca) ko­mi­si­ja sa­sta­vlje­nih od po­slu­šnih struč­nja­ka ko­ji u do­ku­men­te Pro­stor­nih pla­no­va uba­cu­ju na de­se­ti­ne lo­ka­ci­ja gde bi op­šti­na iz­da­va­la do­zvo­le za iz­grad­nju tzv. mi­ni-hi­dro­e­lek­tra­na (skra­će­no MHE). Za opi­si­va­nje be­smi­sle­no­sti ve­ći­ne tih lo­ka­ci­ja mo­rao bih vam od­u­ze­ti mno­go vre­me­na i pro­sto­ra, ali ću svo­je vi­đe­nje sa­že­ti u sa­mo dve re­či – idi­o­tluk i ko­rum­pi­ra­nost. Za opis opa­sno­sti po pri­rod­no okru­že­nje i po­sred­no ko­mu­nal­ne po­tre­be bli­skih na­se­lja – ne­ma do­volj­no te­ških re­či!

Pre­ko hi­lja­du lo­ka­ci­ja pla­ni­ra­nih MHE na­la­zi se na go­to­vo sva­koj po­sto­je­ćoj re­ci Bal­ka­na, a sa­mo u Sr­bi­ji ih je iz­me­đu 700 i 800. Valj­da smo mi ne­ka­kav li­der u re­gi­o­nu po ve­ći­ni pi­ta­nja, pa shod­no to­me i u uni­šta­va­nju. Za­što uni­šta­va­nju, pi­ta se mo­žda ne­ko ko ni­je baš upu­ćen u pla­ni­ra­nje sud­bi­ne svih srp­skih re­ka.

Od­go­vo­ri gla­se: 1. Za­to što se za sve za­mi­šlje­ne hi­dro­e­lek­tra­ne ti­pa »ma­lih« do­zvo­le do­bi­ja­ju ubr­za­nim po­stup­kom, u me­đu­vre­me­nu iz­me­šte­nim sa lo­kal­nog ni­voa, na re­pu­blič­ka mi­ni­star­stva. Za­ni­mlji­vo, za sko­ro sve do­sa­da­šnje pro­jek­te mi­šlje­nje o uti­ca­ju na ži­vot­nu sre­di­nu da­je sa­mo jed­na fir­ma... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 407-)