Crvići u travi

Ba­bu­ška spa­da u vr­ste ko­ji­ma to­pli­ja vo­da pri­ja vi­še od hlad­ne, pa se kra­jem je­se­ni i to­kom zi­me ma­lo gde do­bro lo­vi. Je­dan od iz­u­ze­ta­ka su po­je­di­ni ma­li ka­na­li u oko­li­ni Po­ža­rev­ca, na ko­ji­ma u ovom pe­ri­o­du po­ne­kad bu­de i gu­žva, jer se na njih sja­te broj­ni lju­bi­te­lji la­kog plov­ka­re­nja.

Pe­ca­nje sit­ne ba­bu­ške na ma­lim ka­na­li­ma u bli­zi­ni Po­ža­rev­ca omi­lje­na je zim­ska za­ni­ma­ci­ja za mno­ge ri­bo­lov­ce iz ovog kra­ja. Ne­ka­da je naj­po­se­će­ni­ji bio ka­na­lić kod Du­bra­vi­ce, ali po­sled­njih go­di­na naj­ve­ća gu­žva vla­da u ko­sto­lač­kom kra­ju – na ka­na­lu ko­ji se uli­va u Pe­čan­ski du­na­vac i na te­re­nu ne­da­le­ko od gro­blja u se­lu Ostro­vo.

Pr­vi od ta dva po­pu­lar­na re­vi­ra »pro­ra­dio« je ove je­se­ni ne­u­o­bi­ča­je­no ra­no, već sre­di­nom ok­to­bra, a na dru­gom (na kom se osim ba­bu­ški­ca če­sto ja­vlja i krup­na bo­dor­ka) pra­va se­zo­na po­či­nje tek po­sle pr­vih ja­čih mra­ze­va. Za­hva­lju­ju­ći či­nje­ni­ci da se vo­da Ostro­vač­kog ka­na­la, uko­li­ko je do­volj­no vi­so­ka, sko­ro ni­ka­da ne smr­za­va, na nje­mu mo­že da se pe­ca go­to­vo či­ta­ve zi­me, što mno­ge ko­le­ge iz Ko­stol­ca, Po­ža­rev­ca i okol­nih se­la re­dov­no i či­ne. U tom ul­tra­la­kom ri­bo­lo­vu pod­jed­na­ko uži­va­ju pen­zi­o­ne­ri i klin­ci, lo­kal­ni pe­ca­ro­ši opre­mlje­ni naj­skrom­ni­jim pri­bo­rom i is­ku­sni tak­mi­ča­ri, pre­ka­lje­ni ba­bu­ška­ri, ša­ran­dži­je, smu­đa­ro­ši...

Za ri­bo­lov na ka­na­li­ći­ma, ka­kvih u do­li­na­ma ve­li­kih rav­ni­čar­skih re­ka (po­seb­no u Voj­vo­di­ni) ima na de­se­ti­ne, do­vo­ljan je naj­jed­no­stav­ni­ji plov­ka­ro­ški pri­bor. Naj­če­šće se pe­ca pe­tlja­ši­ma (tak­mi­čar­ci­ma) du­gim iz­me­đu če­ti­ri i šest me­ta­ra, ali po­ne­kad se bo­lji re­zul­ta­ti ostva­ru­ju kra­ćim bo­lo­nje­zi­ma i meč šta­po­vi­ma, na­ro­či­to ka­da je vo­da bi­stra, pa je ma­mac po­treb­no za­ba­ci­ti da­lje, ka­ko nas ri­be ne bi opa­zi­le.

UŽI­VA­NJE JE NAJ­VE­ĆE ako se ko­ri­sti du­ži kar­bon­ski pe­tljaš sa ose­tlji­vim »mik­so­va­nim« vr­hom (do­nji deo ta­kvog vr­šnog seg­men­ta na­či­njen je od šu­pljeg kar­bo­na, dok je gor­nji od pu­nog fi­ber­gla­sa), ali se ume­šan ri­bo­lo­vac mo­že na­pe­ca­ti i uz po­moć naj­jef­ti­ni­jeg di­rek­ta­ša (od 300-400 di­na­ra)... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 338, od 06.12.2013.-)