Još pre ne­ko­li­ko go­di­na ču­lo se me­đu do­brim po­zna­va­o­ci­ma Vla­sin­skog je­ze­ra da su po­je­di­ni ri­bo­lov­ci u ne­ko­li­ko na­vra­ta na svo­ju ru­ku pu­sti­li iz­ve­snu ko­li­či­nu štu­ka u ovu aku­mu­la­ci­ju. Me­đu­tim, ove se­zo­ne uhva­će­no je to­li­ko ri­ba ove vr­ste da su ama baš svi iz­ne­na­đe­ni, do te me­re da se već go­vo­ri i o no­voj do­mi­nant­noj gra­blji­vi­ci u ovoj ve­li­koj pla­nin­skoj stajaćici

Ovo­go­di­šnja ri­bo­lov­na se­zo­na na Vla­sin­skom je­ze­ru osta­će pre sve­ga za­pam­će­na po to­me što je do­ne­la iz­ne­na­đu­ju­će če­ste ulo­ve jed­ne no­ve vr­ste na ovoj vo­di. Na­i­me, na­kon naj­to­pli­jih let­njih da­na štu­ka se do­bi­ja­la mno­go re­dov­ni­je ne­go što je iko oče­ki­vao. Ni­ti jed­nim do­sa­da­šnjim pro­gra­mom upra­vlja­nja ri­bar­skim pod­ruč­jem na ko­me je ova ri­bo­lov­na vo­da, pa ni ak­tu­el­nim (do­ne­tim za pe­riod do 2021. go­di­ne), ni­je bi­lo kon­sta­to­va­no pri­su­stvo štu­ke ni­ti je bi­lo pred­vi­đe­no nje­no na­se­lja­va­nje, a struč­nja­ci su ka­te­go­rič­no bi­li pro­tiv po­ri­blja­va­nja je­ze­ra ovom vr­stom. Ri­bo­lov­ci su uglav­nom ima­li su­prot­ne sta­vo­ve po tom pi­ta­nju i če­sto su iz­no­si­li uve­re­nje da je je­ze­ro ve­o­ma po­god­no sta­ni­šte za štu­ku i da ta ri­ba ne bi bit­no uti­ca­la na pro­me­nu sta­nja sa­da­šnjeg ri­bljeg sve­ta, a u ne­kom po­gle­du bi i do­pri­ne­la kva­li­te­tu po­pu­la­ci­je po­je­di­nih vr­sta. Sa­da je pot­pu­no ja­sno da su ne­ki od za­go­vor­ni­ka uno­še­nja štu­ke u me­đu­vre­me­nu ile­gal­no njo­me po­ri­bi­li je­ze­ro i da je sad već ima u bro­ju ko­ji na­go­ve­šta­va čak i nje­nu mo­gu­ću bu­du­ću do­mi­na­ci­ju me­đu gra­blji­vi­ca­ma.Vlasina

NO­VI STA­NOV­NIK. Pr­vi put je uno­še­nje štu­ke pri­me­će­no pri po­ri­blja­va­nju je­ze­ra ša­ra­nom 1997. go­di­ne, kad je vi­đe­na štu­ki­ca ve­li­či­ne pen­ka­la ka­ko iz ki­ble sa ša­ran­či­ći­ma upa­da u je­ze­ro. Ka­ko je 1999. go­di­ne, u kri­vo­lo­vu mre­žom, sa­mo ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra od me­sta po­me­nu­tog po­ri­blja­va­nja ulo­vlje­na »ja­ka ki­la­ši­ca« (po re­či­ma jed­nog oče­vi­ca), pret­po­sta­vlja­lo se da je taj je­di­ni pri­me­rak za ko­ji se zna­lo pri­lič­no br­zo okon­čao svo­ju je­zer­sku pu­sto­lo­vi­nu.

U po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na če­ste su bi­le di­sku­si­je me­đu ri­bo­lov­ci­ma o oprav­da­no­sti po­ri­blja­va­nja je­ze­ra štu­kom, i u di­rekt­nim kon­tak­ti­ma i na dru­štve­nim mre­ža­ma i in­ter­net fo­ru­mi­ma, a iz tih pri­ča mo­glo se utvr­di­ti da je 2008. i 2009. go­di­ne u je­ze­ro une­to po 30-40 štu­ki­ca du­ži­ne 20-30 cm, hva­ta­nih u ba­ra­ma oko Ju­žne Mo­ra­ve, kao i da je i na­red­nih go­di­na u vi­še na­vra­ta uba­če­no vi­še od sto­ti­nu ne­do­ra­slih štu­ka i ne­ko­li­ko je­din­ki u ri­bo­lov­noj me­ri. Po po­da­ci­ma do ko­jih je do­šao pot­pi­snik ovog tek­sta, ukup­no je une­to naj­ma­nje oko 200 pri­me­ra­ka iz sta­ja­ći­ca oko Ju­žne Mo­ra­ve i iz sa­me re­ke, za­tim iz Bo­van­skog je­ze­ra, pa čak i iz ino­stran­stva (Bu­gar­ske)!

U pret­hod­ne dve go­di­ne ulo­vi štu­ke su bi­li spo­ra­dič­ni – ne­ko­li­ko ki­la­ši­ca upe­ca­no je na ma­le ke­de­re pri je­se­njem lo­vu ban­da­ra, a jed­nu od tač­no 2,5 kg su kri­vo­lov­ci uhva­ti­li u mre­žu, ali bi­lo je i ne­ko­li­ko »čud­nih« si­tu­a­ci­ja sa pre­gri­za­njem naj­lo­na pri va­ra­li­ča­re­nju kle­na. Ove se­zo­ne je pr­vi re­gu­lar­ni ulov štu­ke evi­den­ti­ran po­čet­kom le­ta, ka­da je le­pa i sna­žna ri­ba, te­ška pre­ko 3 kg, do­šla na ban­da­ra na­me­nje­nog so­mu. Od ta­da je u re­kre­a­tiv­nom ri­bo­lo­vu ulo­vlje­no tri­de­se­tak štu­ka sa­mo u ju­žnom de­lu je­ze­ra, uglav­nom pri va­ra­li­ča­re­nju kle­na i ban­da­ra, na raz­li­či­te ti­po­ve vo­ble­ra du­ge 3-4 cm, dok su osta­le do­šle na ban­da­ru na­me­nje­ne ke­der­či­će du­ge od 3 do 5 cm. Ve­ći­na tih štu­ka te­ži­la je od oko 0,8 do 2 kg... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 385-)


dupli-san-dijego

Je­dan od du­pli­ra­nih čvo­rova je i udvo­stru­čeni San Di­je­go džem, zva­ni još i...

trostruki-palomar

Sa po­ja­vom Ber­kley Na­no­fila, ko­ja ni­je ni ple­te­ni­ca ni mo­no­fil, u modu je ušao...

dunavske-carolije

Du­nav je ve­li­ka, mo­ćna i "teško" či­tlji­va re­ka, pa pred­sta­vlja iza­zov za sve ri­bo­lov­ce...

brejd-ring

Braid ring čvor ili u­pre­deni pr­sten čvor upo­tre­blja­va se za ve­zi­va­nje udica...

dupli-uni

Ovo je jedan od najjednostavnijih a naj­vi­še ko­ri­šće­nih čvo­rova za spajanje...

bocna-petlja

Bočna petlja je jedan od je­dno­stav­nih čvo­rova za fi­ksi­ranje bo­čnog pre­dve­za...