Za­hva­lju­ju­ći za­bra­ni pri­vred­nog ri­bo­lo­va na ovom de­lu Ti­se, lo­ka­li­tet Ka­me­njar kod Ka­nji­že je za na­še uslo­ve bo­gat ri­bom i ve­o­ma je po­pu­la­ran me­đu pe­ca­ro­ši­ma iz Su­bo­ti­ce i osta­lih me­sta na se­ve­ru Bač­ke i Ba­na­ta (ob­la­sti kojima je Tisa pri­rod­na gra­ni­ca).

Izdani kamenjarvelika

VO­DA: Re­vir je du­ga­čak oko tri ki­lo­me­tra, pro­te­že se uz de­snu oba­lu re­ke, a po­či­nje od kri­vi­ne uz­vod­no od Ka­nji­že, na me­stu na ko­me se u Ti­su uli­va je­dan po­to­čić. Glav­no obe­lež­je ovog te­re­na je krup­no ka­me­nje, ko­jim je na­su­ta oba­la u ci­lju spre­ča­va­nja ero­zi­je i od­ro­nja­va­nja obli­žnjeg pu­ta to­kom pro­leć­nih po­pla­va. Du­bi­na kraj str­mih oba­la u pro­se­ku iz­no­si iz­me­đu dva i če­ti­ri me­tra, a na sre­di­ni ko­ri­ta, ko­je je ta­ko­đe me­sti­mič­no na­su­to ka­me­njem, po­ne­gde do­sti­že i pre­ko de­set me­ta­ra. Pro­seč­na ši­ri­na Ti­se na ovom de­lu je oko 250 m. Osim ka­me­nja i po­ne­ke gra­ne, na dnu ne­ma ve­ćih pre­pre­ka ko­je bi ome­ta­le ri­bo­lov.

Pod Ka­me­nja­rom se u ši­rem smi­slu pod­ra­zu­me­va i ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra du­gač­ki deo pri­o­ba­lja ko­ji se pro­sti­re niz­vod­no od ce­vi sta­re ka­nji­ške ci­gla­ne, a ko­ji od­li­ku­ju gli­no­vi­to dno i ve­li­ka du­bi­na kraj sa­me oba­le. Na dnu re­ke ov­de ži­ve ko­lo­ni­je vo­de­nog (ti­skog) cve­ta, na či­je lar­ve iz­va­đe­ne po­seb­nim alat­ka­ma lo­kal­ni ri­bo­lov­ci pe­ca­ju go­to­vo sve vr­ste ri­ba (iako je pravilnikom donetim na osnovu Zakona o zaštiti pri­ro­de tiski cvet /Palingenia Lon­gi­cauda/ u Srbiji svrstan u strogo zaštićene divlje vrste, prim. ur.). Či­ta­va de­sna oba­la je pri­stu­pač­na i ob­ra­sla dr­ve­ćem, ko­je pru­ža pri­jat­nu hla­do­vi­nu čak i to­kom naj­vre­li­jih let­njih da­na. Dru­ga (ba­nat­ska) stra­na je pli­ća, mu­lje­vi­ta i ne­u­po­re­di­vo sla­bi­je po­se­će­na od bač­ke... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 333-)

fShare