Hobby Press

I TO SE DOGAĐA: POTRAGA ZA ŠTUKOM NA MALOJ ŠLJUNKARI DONELA NEOČEKIVAN ULOV

Već dugo imam običaj da poslednji dan aprila iskoristim za simbolično zatvaranje prolećne sezone varaličarenja štuke, budući da od prvog maja počinjem da intenhzivno pecam smuđa. Zbog mnoštva privatnih obaveza, za ribolov sam ovog puta na raspolaganju imao samo tri jutarnja sata, pa sam za kratak porodični izlazak odabrao jedno jezerce nedaleko od Požarevca, na koje smo stigli desetak minuta pre nego što je sunce počelo da se pojavljuje iznad stiške ravnice, ali nam je odmah bilo jasno da će dan uistinu biti neobično topao, kako su i prognoze govorile. Moj otac se opredelio za lov bele ribe na plovak, a Aleksandar i ja smo sa varaličarcima u rukama odmah krenuli u obilazak izglednih mesta, koja na ovoj nevelikoj stajaćici mogu da pronađem i zatvorenih očiju, budući da sam na njoj pecao mnogo puta.
Nismo pecali ni desetak minuta, kada sam na Orka Šed od 14 cm uhvatio štukicu od 500-600 g, a već na sledećoj poziciji i moj sin je imao udarac, na beli Savage Gear Cannibal Shad od 12,5 cm, ali je mu štuka odmah posle kontre spala.
Iako je proleće ove godine okasnilo dobre tri nedelje, drezga uveliko buja sa dna i na mnogim mestima otežava vođenje većine veštačkih mamaca. Kako sam propustio da ponesem površince, preostali su nam leptiri, koje je sa visoko podignutim vrhom štapa moguće voditi dovoljno plitko. Aleksi sam dao Blue Fox veličine 4, u dekoru bandara, a ja sam na kraj predveza od Hard Monoa nosivosti 40 lb stavio jedan od svojih najvećih favorita...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 323-)

VARALIČARENJE POTOČNE PASTRMKE NA JEZERIMA NA TONUĆE TVIČ VOBLERE

Lov potočne pastrmke u stajaćoj vodi (tj. u veštačkim i prirodnim jezerima) zahteva drugačiji pristup od onog na tekućicama. Osim leptira i kašika različitih težina, među efikasne mamce na plitkim i srednje dubokim stajaćim vodama spadaju i tzv. tvič vobleri (predviđeni za vođenje kratkim uzastopnim trzajima – prim. ur.).
Jedan od poželjnih preduslova za uspešan jezerski ribolov takvim mamcem je da vobler bude tonući, budući da i takav ima nekoliko prednosti nad neutralnim (suspending) i plivajućim modelima. Prva od njih ogleda se mogućnosti daljeg zabacivanja, što je često neophodno, budući da pastrmka u jezerima hranu pretežno traži po »slobodnoj vodi«. Dugačkim hicima pokrivamo veću površinu i tako skraćujemo vreme potrebno za nalaženje ribe (naravno, uvek treba obratiti posebnu pažnju na jasno definisane »strukture« – kao što su granje u vodi, potopljene ili nad površinom nadvijene krošnje i žbunje, krupno kamenje ili stene u vodi itd.). Osim toga, tonućim voblerom možemo lakše pretraživati različite slojeve, što može biti veoma korisno, jer riba menja dubinu po kojoj se kreće, u zavisnosti od doba dana, temperature vode, vazdušnog pritiska i drugih faktora. Kada pastrmka nije raspoložena da se digne sa dna i pokupi hranu u višim slojevima vode (što nije retkost), moramo varalicu spustiti na samo dno i ponuditi je tamo. U drugim slučajevima se ona kreće u  srednjem sloju (na dve trećine dubine ili na pola vode tj. negde na sredini između površine i dna) pa joj je potrebno tu i ponuditi varalicu, tako što ćemo nakon zabačaja sačekati da potone do odabrane dubine, pa je onda povlačiti.
TVIČ VOBLER TREBA DA IMA mali kljun, jer mu to daje startnost i živahnost...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 323-)