Kao stra­stve­ni ri­bo­lo­vac, na go­di­šnji od­mor ni­ka­da ne idem bez pri­bo­ra. Ta­ko je bi­lo i ovog av­gu­sta, ka­da sam sa po­ro­di­com i ku­mo­vi­ma le­to­vao u Grč­koj. Jed­na od pr­vih stva­ri ko­je sam za­pa­zio sti­gav­ši u Aspro­val­tu ni­su bi­li ho­te­li i pla­že, već obli­žnja re­či­ca, ka ko­joj sam se na iz­najm­lje­nom bi­ci­klu za­pu­tio već dru­gog da­na po do­la­sku. Sa mo­sti­ća, na ko­ji sam br­zo na­i­šao, za­pa­zio sam do­sta sit­nih kle­no­va, ali sam već ta­da shva­tio da će ri­bo­lov bi­ti te­žak. Na­i­me, ka­ko bi se spre­či­lo iz­li­va­nje po­sle ki­ša, kraj oba­le ne­ve­li­ke te­ku­ći­ce, ko­ja do­ti­če sa vi­so­ke pla­ni­ne, po­dig­nut je ze­mlja­ni be­dem, a ve­ći­ deo okol­nog dr­ve­ća obo­ren je u vo­du. Na taj na­čin je tok sko­ro u pot­pu­no­sti za­u­sta­vljen, pa je ko­ri­to pu­no pe­šča­nih spru­do­va i ob­ra­slo je tr­skom i še­va­rom, zbog če­ga najpre pod­se­ća na kakvu ba­ru. Par­ki­rao sam bi­cikl, raz­vu­kao štap i kre­nuo u pro­boj kroz ši­prag kraj re­ke.

Str16-velika

ČIM SAM NA­ČI­NIO PR­VI KO­RAK, no­ga mi je pro­pa­la u pe­sak go­to­vo do ko­le­na, a u na­red­nim sa­ti­ma sam ne­ko­li­ko pu­ta osta­jao bez pa­ti­ka, ko­je sam je­dva pro­na­la­zio u žit­kom tlu. Iako je pro­bi­ja­nje kroz ta­kav te­ren na tem­pe­ra­tu­ri od 40° C bi­lo ve­o­ma za­mor­no, a uz to ne baš pri­jat­no zbog zmi­ja i mno­štva kra­ba ko­je su iz mo­ra ušle u re­ku, ni­sam se pre­da­vao. Pri­se­ća­ju­ći se kle­no­va ko­je sam vi­deo sa mo­sta, ri­bo­lov sam za­po­čeo lep­ti­ri­ma Mepps Aglia, ve­li­či­na 0 i 00. Iako su ne­ve­li­ke ri­be u sko­ro sva­kom za­ba­ča­ju sa za­ni­ma­njem pra­ti­le va­ra­li­cu, ni­su je na­pa­da­le. Došav­ši do kra­ja pe­šča­nog spru­da ob­ra­slog gu­stim ra­sti­njem, uočio sam jed­no le­po me­sto sa ne­što ve­ćom du­bi­nom i tu sam na­sta­vio da for­si­ram sit­ne lep­ti­re. Ma­le­ni kle­no­vi su i da­lje ig­no­ri­sa­li mo­ju po­nu­du, pa sam »nu­lu« za­me­nio »je­di­ni­com«, za ko­ju se već u pr­vom za­ba­ča­ju za­in­te­re­so­va­la i jed­na ne­što ve­ća je­din­ka. Ali i taj klen je sa­mo pra­tio spi­ner, pa sam na­sta­vio da za­ba­cu­jem i za­ba­cu­jem, sve dok ko­nač­no ni­sam upe­cao svog pr­vog grč­kog kle­na! Dok sam ga oslo­ba­đao udi­ca i vra­ćao u vo­du, pri­me­tio sam da ima in­ten­ziv­ni­ju i žu­ću bo­ju od svo­jih srod­ni­ka u Sr­bi­ji... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 331-)