I ove je­se­nim, ri­bo­lov­ci su na Sav­sko je­ze­ro u Be­o­gra­du na­va­li­li od­mah po za­vr­šet­ku ku­pa­li­šne se­zo­ne. Va­ra­li­ča­ri da ju­re štu­ku, ban­da­ra i smu­đa, a fi­de­ra­ši da če­ka­ju po­če­tak cu­ga krup­ne de­ve­ri­ke, po ko­joj je ovaj re­vir i po­znat. U po­čet­ku su uglav­nom lo­vi­li cver­gla­ne, sit­ne de­ve­ri­ke, le­pe bo­dor­ke i po­ne­kog ban­da­ra, ali ni ne po­mi­šlja­ju na od­u­sta­ja­nje, jer lo­pa­ta­re sa­mo što ne kre­nu.

Po­sle vi­še­me­seč­ne pri­sil­ne pa­u­ze zbog se­zo­ne ku­pa­nja, ko­nač­no je Sav­sko je­ze­ro (Ada Ci­gan­li­ja) po­no­vo u pu­nom ka­pa­ci­te­tu otvo­re­no za ri­bo­lov. To­kom pr­ve po­lo­vi­ne ok­to­bra, upr­kos ukup­no uzev pri­lič­no lo­šem vre­me­nu, na »be­o­grad­skom mo­ru« je bi­lo po­do­sta fi­de­ra­ša i va­ra­li­ča­ra, a ja ću vam ovo­ga pu­ta pre­ne­ti za­pa­ža­nja ovih pr­vih.

Za raz­li­ku od ra­ni­jih go­di­na, ka­da se u ovom de­lu se­zo­ne naj­vi­še pe­ca­lo na pre­gra­di kod Ta­lo­žni­ka, po­čet­kom ove je­se­ni epi­cen­tar fi­der de­ša­va­nja je na de­snoj oba­li, iz­me­đu ka­fi­ća Pla­ža i San­set. Glav­ni raz­log za to je što se tu na­la­zi tak­mi­čar­ska sta­za, na ko­joj pred­sto­je nad­me­ta­nja u di­sci­pli­na­ma fi­der i plo­vak, pa ve­ći broj tak­mi­ča­ra tu tre­ni­ra, a am­bi­ci­o­zni­ji re­kre­a­tiv­ci ko­ri­ste pri­li­ku da »ukra­du« ma­lo zna­nja, ali i da pe­ca­ju na po­te­su ko­ji se in­ten­ziv­no hra­ni, usled če­ga se na nje­mu i ri­ba za­dr­ža­va.

Čekajući lopatare

Naj­ve­ći pro­blem ko­ji go­di­na­ma mu­či ri­bo­lov­ce na ce­lom je­ze­ru, pa i na pi­sti, je­ste po­jas dre­zge, ko­ji po­či­nje na 10-15 m od oba­le, a za­vr­ša­va se na oko 20 m od nje. On ne­po­volj­no uti­če na ri­bo­lov, jer ote­ža­va i in­di­ka­ci­ju tr­za­ja i iz­vla­če­nje ri­be, a na ne­kim me­sti­ma ga i pot­pu­no one­mo­gu­ća­va (na ra­dost pe­ca­ro­ša, u to­ku je ma­šin­sko se­če­nje dre­zge – vi­di okvir na str. 21). Ka­ko jed­no zlo ret­ko ka­da ide sa­mo, »po­vam­pi­rio« se i cver­glan, ko­ji je u po­sled­nje dve se­zo­ne bio ve­o­ma re­dak, te se po­no­vo lo­vi u ve­li­kim ko­li­či­na­ma. Ni­je­dan po­zna­ti me­tod za iz­be­ga­va­nje ovog na­sr­tljiv­ca za­sad ne da­je re­zul­ta­te, pa ri­bo­lov­ci­ma osta­je sa­mo da ga bez mi­lo­sti iz­lo­vlja­va­ju. Za­ni­mlji­vo je, me­đu­tim, da se upr­kos mno­štvu cver­gla­na hva­ta­ju i ve­o­ma le­pe (tj. krup­ne) bo­dor­ke.

U pr­ve dve ne­de­lje ok­to­bra de­ve­ri­ka ni­je bi­la na­ro­či­to ak­tiv­na i uglav­nom se za ceo dan pe­ca­nja do­bi­ja­la jed­na do dve po ri­bo­lov­cu. Ali to ne ču­di do­bre po­zna­va­o­ce Ade, jer ona po pra­vi­lu pro­ra­di u dru­gom de­lu ovog me­se­ca, na­kon ne­ko­li­ko tak­mi­če­nja na ko­ji­ma se ba­ci do­sta hra­ne, što pri­vu­če ovu ri­bu bli­že oba­li. A ka­ko je špic se­zo­ne pred na­ma, evo ne­ko­li­ko sa­ve­ta za us­pe­šan ri­bo­lov krup­ni­jih ri­ba fi­der teh­ni­kom na naj­po­pu­lar­ni­jem be­o­grad­skom je­ze­ru... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 335-)

fShare