Balkansko kočenje

Ne­ka­da, ka­da su pro­kli­za­va­ju­će koč­ni­ce ri­bo­lo­vač­kih če­kr­ka bi­le mno­go ma­nje pre­ci­zne, a kao osnov­na stru­na u va­ra­li­ča­re­nju ko­ri­stio se naj­lon, če­sto su se mo­gli vi­de­ti ri­bo­lov­ci ka­ko tzv. dvo­smer­nu koč­ni­cu dr­že otvo­re­nom i ri­bu za­ma­ra­ju po­vre­me­no okre­ću­ći ru­či­cu una­zad. Ima li ta­kvo po­na­ša­nje smi­sla i da­nas, ka­da su ma­ši­ni­ce ne­u­po­re­di­vo pre­ci­zni­je, a uglav­nom se pe­ca na upre­de­nu stru­nu?

U va­ra­li­ča­re­nju če­krk pre sve­ga slu­ži da kon­tro­li­sa­no sla­že i ot­pu­šta stru­nu sa ka­le­ma. Od tre­nut­ka iz­ba­ča­ja va­ra­li­ce pa sve dok je ne iz­va­di­mo iz vo­de – bi­lo da je sa­mo po­vla­či­mo ili da nam se uka­že pri­li­ka da re­a­gu­je­mo kon­trom na kon­takt sa ri­bom, za­ma­ra­mo je i po­tom pri­hva­ta­mo – sla­ga­nje i oti­ca­nje stru­ne mo­ra bi­ti pod na­šom kon­tro­lom. U su­prot­nom, ne­ma ni kon­tro­le kre­ta­nja ve­štač­kog mam­ca, ni kva­li­tet­ne kon­tre, ni upra­vlja­nja kre­ta­njem ri­be u bor­bi. Ako po­sma­tra­mo ulo­gu me­ha­ni­zma če­kr­ka pri­li­kom bor­be s ri­bom, ja­sno je da su dva sklo­pa zna­čaj­ni­ja od osta­lih – dvo­smer­na i pro­kli­za­va­ju­ća koč­ni­ca. Ova pr­va nam omo­gu­ća­va ili ne do­zvo­lja­va okre­ta­nje ru­či­ce una­zad, a kod ve­ći­ne ri­bo­lo­va­ca je sve vre­me ak­ti­vi­ra­na ka­ko zup­ča­ni­ci i ro­tor ne bi mo­gli da se okre­ću ta­ko da stru­na si­la­zi sa ka­le­ma. Okre­ta­njem ru­či­ce una­pred stru­na se na­mo­ta­va na špul­nu, a oti­ca­nje se kon­tro­li­še is­klju­či­vo po­mo­ću pro­kli­za­va­ju­će koč­ni­ce pret­hod­no po­de­še­ne na si­lu ma­nju od kri­tič­ne. Kri­tič­na si­la je ono na­pre­za­nje ko­je do­vo­di do ošte­će­nja tj. po­pu­šta­nja naj­sla­bi­jeg seg­men­ta u si­ste­mu ko­ji či­ne udi­ca – čvor(ovi) – stru­na (ili stru­ne, uko­li­ko ima­mo osnov­nu i pred­vez) – štap – če­krk. Sve po­me­nu­to je uglav­nom svi­ma ja­sno ali...

Na in­ter­ne­tu, u po­je­di­nim emi­si­ja­ma i na DVD-ima o lo­vu ve­li­ko­u­stog ba­sa mo­že­mo če­sto vi­de­ti ka­ko ame­rič­ki pro­fe­si­o­nal­ci tu ri­bu ne­ret­ko va­de ve­o­ma br­zo i gru­bo. Od tre­nut­ka kon­tri­ra­nja, pa dok se ri­ba ne na­đe u čam­cu, sve se ra­di na si­lu i uz što ma­nji utro­šak vre­me­na. Dvo­smer­na koč­ni­ca je pri tom u plo­ža­ju »of« (ko­ji ne do­zvo­lja­va okre­ta­nje una­zad), pro­kli­za­va­ju­ća je mak­si­mal­no za­teg­nu­ta, a opre­ma vr­hun­skog kva­li­te­ta oda­bra­na ta­ko da bez pro­ble­ma pod­no­si naj­ve­ća na­pre­za­nja do ko­jih mo­že do­ći ka­da se pe­ca bas, i ri­ba se bu­kval­no ču­pa iz vo­de. Pa­žlji­vi­ji će po­sma­trač, me­đu­tim, za­pa­zi­ti da se ta­ko ra­di ka­da se pe­ca na me­ka­ne i »na­par­fi­mi­sa­ne« mam­ce, ko­ji nam omo­gu­ća­va­ju da sa­če­ka­mo da ih ri­ba du­bo­ko pro­gu­ta, pa da tek on­da da­mo tzv. od­lo­že­nu kon­tru, a pri tom ko­ri­sti­mo eks­trem­no ve­li­ku udi­cu. Me­đu­tim, ako se pe­ca na vo­bler ili na ne­ku me­tal­nu va­ra­li­cu, tj. na ve­štač­ke mam­ce kod ko­jih ne­ma od­lo­že­nih kon­tri a opre­mlje­ni su sra­zmer­no ma­njim udi­ca­ma, ulov se i do­vo­di i pri­hva­ta znat­no pa­žlji­vi­je, pa opet ri­be spa­da­ju mno­go če­šće ne­go što su mno­gi od nas sprem­ni da pri­zna­ju (i mno­go če­šće ne­go što pri­ka­zu­ju pro­mo­tiv­ni vi­deo-ma­te­ri­ja­li, u ko­ji­ma su gu­bi­ci za­ka­če­nih ri­ba do­zvo­lje­ni tek tu i ta­mo, dra­ma­ti­ke ra­di). Po­ku­ša­ću da vam ovog pu­ta, iz lič­nog ugla, ob­ja­snim u če­mu tu vi­dim pro­blem, tj. na šta to ne mo­že­mo uti­ca­ti i šta to ne­ma­mo pod kon­tro­lom.

OD TRE­NUT­KA NA­PA­DA GRA­BLJI­VI­CE na va­ra­li­cu pa do pri­hva­ta­nja (pod uslo­vom da je za­ka­či­mo), naj­ma­nje mo­že­mo da uti­če­mo na to ka­ko je ri­ba uze­la ma­mac... (-Ceo tekst mo­že­te pro­či­ta­ti u Ri­bo­lo­vu br. 400-)