Početna strana 
Arhiva E, abore, sad ste nadrljali
Arhiva E, abore, sad ste nadrljali
E, abore, sad ste nadrljali
četvrtak, 23 avgust 2012 00:00 | autor Srđan Savulov | 
NEOBIČNA ŠVEDSKA AVANTURA NA JEZERU VENERN I RECI HORKAN
Od pribora za varaličarenje u Švedsku smo poneli SVE, od voblera svih veličina, preko leptira, kašika i silikonaca, do mojih ručno rađenih džerkova u tri dimenzije (mali, veliki i najveći). A da smo znali ono što sada znamo, dovoljna bi nam bila jedna manja kutija sa voblerima i leptirima.
Maksa i ja smo bili gosti kod mojih kumova Bilje i Saše koji žive u gradu Karlštadu. Ovaj predivni grad nalazi se na delti reke Klaraelven koja se uliva u Venern, jedno od najvećih slatkovodnih jezera u Evropi. Ono je oko 150 kilometara dugačko, a stotinak široko. Iako na njegovim obalama živi preko pola miliona ljudi, voda je toliko čista da se skoro može piti. Prebogato je velikim brojem ribljih vrsta, a širom sveta je čuveno po ogromnim štukama i lososima. Štuke čak ima toliko da ugrožava populaciju lososa, pa je preporuka da se ne vraća u vodu. Međutim, to teško funkcioniše jer Šveđani štuku ne jedu, a suviše su veliki ljubitelji prirode da bi tek tako ubijali životinje. I ne samo »Švedi«, i naši ljudi su se »profinili«, pa mi jedan od naših ribolovaca koje smo upoznali, sasvim ozbiljno reče: »Kad smo došli ovde, čak smo i štuke jeli, a sad samo smuđa i pastrmku.«
NA SPISKU NEPOPULARNIH vrsta je i deverika. Toliko je ima da čak čerupa i kedere namenjene smuđu. »To ovde ni pas neće«, objasnio nam je naš gore pomenuti zemljak. Na samom ušću reke Klaraelven (što u prevodu znači Čista reka) love se smuđevi prosečne težine oko dva kilograma, a nisu retki ni oni od preko 8 kg. Na sve strane, pored reke i jezera nalaze se table sa obaveštenjima o vrstama riba koje se tu mogu loviti, kao i o propisima, lovostaju i dozvolama za sportski ribolov. Na moru i na dva najveća jezera u Švedskoj – Venern i Vatern – dozvole za ribolov nisu potrebne, a za reke i ostala jezera su takoreći simbolične, budući da uglavnom staju od dva do osam evra. Čak je i na revirima koji su svetski poznati po lovu lososa, kao što su brzaci Foršaga, koji se nalaze pola sata vožnje severno od Karlštada, dnevna dozvola relativno jeftina, budući da se ribolovcu tu može desiti da za dan uhvati i desetak tih riba teških uglavnom preko osam kilograma, a to sigurno vredi mnogo više od 50 evra (koliko, primera radi, košta dnevna ribolovnica na nekim bosanskim rekama datim u koncesiju). Na komercijalnim jezerima sa kalifornijskom pastrmkom dnevno pecanje košta petnaestak evra, uz mogućnost uzimanja ribe (u telefonu jednog od naših prijatelja sam video dve pastrmke koje je uhvatio istog dana i poneo – bile su teške 3,5 i 5 kg).
I lososa upecanog na švedskim rekama možete uzeti, ali je tog dana pecanje za vas time završeno. Na čuvenoj reci Horkan, kojoj ću se kasnije vratiti, trodnevna dozvola košta 15 evra i svakog dana možete uzeti pet pastrmki i lipljena u meri, koja iznosi 35 cm...
(-CEO TEKST MOŽETE PROČITATI U RIBOLOVU BR. 304-)
Od pribora za varaličarenje u Švedsku smo poneli SVE, od voblera svih veličina, preko leptira, kašika i silikonaca, do mojih ručno rađenih džerkova u tri dimenzije (mali, veliki i najveći). A da smo znali ono što sada znamo, dovoljna bi nam bila jedna manja kutija sa voblerima i leptirima.Maksa i ja smo bili gosti kod mojih kumova Bilje i Saše koji žive u gradu Karlštadu. Ovaj predivni grad nalazi se na delti reke Klaraelven koja se uliva u Venern, jedno od najvećih slatkovodnih jezera u Evropi. Ono je oko 150 kilometara dugačko, a stotinak široko. Iako na njegovim obalama živi preko pola miliona ljudi, voda je toliko čista da se skoro može piti. Prebogato je velikim brojem ribljih vrsta, a širom sveta je čuveno po ogromnim štukama i lososima. Štuke čak ima toliko da ugrožava populaciju lososa, pa je preporuka da se ne vraća u vodu. Međutim, to teško funkcioniše jer Šveđani štuku ne jedu, a suviše su veliki ljubitelji prirode da bi tek tako ubijali životinje. I ne samo »Švedi«, i naši ljudi su se »profinili«, pa mi jedan od naših ribolovaca koje smo upoznali, sasvim ozbiljno reče: »Kad smo došli ovde, čak smo i štuke jeli, a sad samo smuđa i pastrmku.«
NA SPISKU NEPOPULARNIH vrsta je i deverika. Toliko je ima da čak čerupa i kedere namenjene smuđu. »To ovde ni pas neće«, objasnio nam je naš gore pomenuti zemljak. Na samom ušću reke Klaraelven (što u prevodu znači Čista reka) love se smuđevi prosečne težine oko dva kilograma, a nisu retki ni oni od preko 8 kg. Na sve strane, pored reke i jezera nalaze se table sa obaveštenjima o vrstama riba koje se tu mogu loviti, kao i o propisima, lovostaju i dozvolama za sportski ribolov. Na moru i na dva najveća jezera u Švedskoj – Venern i Vatern – dozvole za ribolov nisu potrebne, a za reke i ostala jezera su takoreći simbolične, budući da uglavnom staju od dva do osam evra. Čak je i na revirima koji su svetski poznati po lovu lososa, kao što su brzaci Foršaga, koji se nalaze pola sata vožnje severno od Karlštada, dnevna dozvola relativno jeftina, budući da se ribolovcu tu može desiti da za dan uhvati i desetak tih riba teških uglavnom preko osam kilograma, a to sigurno vredi mnogo više od 50 evra (koliko, primera radi, košta dnevna ribolovnica na nekim bosanskim rekama datim u koncesiju). Na komercijalnim jezerima sa kalifornijskom pastrmkom dnevno pecanje košta petnaestak evra, uz mogućnost uzimanja ribe (u telefonu jednog od naših prijatelja sam video dve pastrmke koje je uhvatio istog dana i poneo – bile su teške 3,5 i 5 kg).
I lososa upecanog na švedskim rekama možete uzeti, ali je tog dana pecanje za vas time završeno. Na čuvenoj reci Horkan, kojoj ću se kasnije vratiti, trodnevna dozvola košta 15 evra i svakog dana možete uzeti pet pastrmki i lipljena u meri, koja iznosi 35 cm...
(-CEO TEKST MOŽETE PROČITATI U RIBOLOVU BR. 304-)