Početna strana 
Arhiva Drveni fider
Arhiva Drveni fider
Drveni fider
utorak, 21 avgust 2012 00:00 | autor Vladica Radojević | 
STARA ALI JOŠ UVEK EFIKASNA TEHNIKA LOVA MIRNIH RIBA DUBINSKIM METODOM
Početkom avgusta, kruševačkom ribolovnom čaršijom se proneo glas da na moravskim terenima u okolini, uprkos nesnosnim vrućinama, odlično radi šljivar, mnogima najomiljenija bela riba. Recept za dobar ulov bio je prilično jednostavan: 2,5 kg teške zemlje, 0,5 l crva i 1 kg primame Gica Mix Skobalj, na mestima sa sporijim tokom, gde sistem sa plovkom od 1,5 g polako nosi mamac koji se vuče po dnu.
U rano popodne 6. avgusta sam izašao na reku kod sela Kukljin i najpre 2-3 sata uživao u slobodnom pecanja na najlakši petljaš od pet metara, u hladovini jednog ogromnog oraha. Usput sam uspešno isprobao novu Enter primamu za reku, uhvativši oko 2,5 kg sitne bele ribe), a potom sam rešio da se malo vratim u prošlost. Odložio sam petljaš i raspakovao komplet koji mi se uvek nalazi u prtljažniku kola: kompozitni teleskop Daiwa Sundai od 2,4 m, proizveden ranih devedesetih godina prošlog veka, težine bacanja 5-25 g, sa mašinicom Silstar CT35, na kojoj je jeftini najlon XS Fighter debljine 0,22 mm.
NA TU GARNITURU SAM ostvario svoje prve ozbiljnije ulove, i to upravo ribolovnom tehnikom koju sam rešio da primenim i ovom prilikom, naučenom pre više od dvadeset godina, od mog strica Radiše zvanog Runda. Tada smo nas dvojica čekali šarana na potesu Šušnjava, na Zapadnoj Moravi između Jasike i Čitluka, a ja sam prihvatio njegov predlog da prekratim vreme pecajući na paternoster sistem, sa fiksnim olovom od 30 g na kraju montaže i dvema udicama (kovanicama Zlatni lav 1505N) iznad njega, na predvezima dugim oko 15 cm. Udicu veličine 8 postavio sam bliže olovu, »desetku« iznad nje i na obe sam stavio hlebne ruže. Zabacio sam na dvadesetak metara od obale i riba je odmah počela da se javlja...
(-CEO TEKST MOŽETE PROČITATI U RIBOLOVU BR. 304-)
Početkom avgusta, kruševačkom ribolovnom čaršijom se proneo glas da na moravskim terenima u okolini, uprkos nesnosnim vrućinama, odlično radi šljivar, mnogima najomiljenija bela riba. Recept za dobar ulov bio je prilično jednostavan: 2,5 kg teške zemlje, 0,5 l crva i 1 kg primame Gica Mix Skobalj, na mestima sa sporijim tokom, gde sistem sa plovkom od 1,5 g polako nosi mamac koji se vuče po dnu.U rano popodne 6. avgusta sam izašao na reku kod sela Kukljin i najpre 2-3 sata uživao u slobodnom pecanja na najlakši petljaš od pet metara, u hladovini jednog ogromnog oraha. Usput sam uspešno isprobao novu Enter primamu za reku, uhvativši oko 2,5 kg sitne bele ribe), a potom sam rešio da se malo vratim u prošlost. Odložio sam petljaš i raspakovao komplet koji mi se uvek nalazi u prtljažniku kola: kompozitni teleskop Daiwa Sundai od 2,4 m, proizveden ranih devedesetih godina prošlog veka, težine bacanja 5-25 g, sa mašinicom Silstar CT35, na kojoj je jeftini najlon XS Fighter debljine 0,22 mm.
NA TU GARNITURU SAM ostvario svoje prve ozbiljnije ulove, i to upravo ribolovnom tehnikom koju sam rešio da primenim i ovom prilikom, naučenom pre više od dvadeset godina, od mog strica Radiše zvanog Runda. Tada smo nas dvojica čekali šarana na potesu Šušnjava, na Zapadnoj Moravi između Jasike i Čitluka, a ja sam prihvatio njegov predlog da prekratim vreme pecajući na paternoster sistem, sa fiksnim olovom od 30 g na kraju montaže i dvema udicama (kovanicama Zlatni lav 1505N) iznad njega, na predvezima dugim oko 15 cm. Udicu veličine 8 postavio sam bliže olovu, »desetku« iznad nje i na obe sam stavio hlebne ruže. Zabacio sam na dvadesetak metara od obale i riba je odmah počela da se javlja...
(-CEO TEKST MOŽETE PROČITATI U RIBOLOVU BR. 304-)